Зора

КЊИЖЕВНЕ БИЉЕШКЕ

315

ч 0танрјка_красни су.женски тппови. То су прадо—срд г.т??.- ма псе и ираве српске кћери.! \. Шавир-ага и ага ЏишЊк. грозни с) г зулумћари, да им је тешко рабна наћи. Писац ихје изнио грозније, него што су и билп,-те већ због тога они нам се не допадоше. Зар и ту није могао Драгутин да буде објективнији ? Нарочито нам- се

не допада оно, кад Хаџи Ђера на Руднику пролази поред кола . . . Или је и Драгутин стио, да, као и Мијатовић, овђе и сувпше профантазира ? На крају крајева наше је мишљење, да је Хаџи Ђера једна од најбољих приповиједака, што су у ове задње три четпри године изашле . . . Господину Илијћу од срца честитамо на успјеху. Риск.

КЊИЖЕВНЕ БИЉЕШКЕ

Васељенска патриЈаршија и срп. црквеко питање. Тако се^звБе кн.Пге, коју је напиеао наш књижевник ветеран Ннћифор Дучић, архимандрит. Са непобитним фак"нма доказује он каноничност пећске патријаршије, коју јој одрпче грк-шовинистЛ- патријарх Константин. Веома смо захвални г. Дучићу на Т РУДУ> а сриској читалачкој публицп -Лајтоплнје препоручујемо ову књигу. Јован БлагојевиЂ, познати уредник „Голуба" написао је Српску граматику за српске више дјевојачке школе. Ова је књига одлуком великог школског Савјета за школску клЈцру- одобрена. Цијена 80 нч. Српска кгеижара и штампарија Браће М. Поповића у Новом Саду, пздала је књигу под натписом У слагу и спо.иен преноса земних остатака, бесмртнога оца новије књиЈсешости српске Вука Ст. Кара%шЋа. У књизи су најљепше српске народне пјесме из Вукове збирке, што их је поменута књижара одабрала да би «е тиме што већма на пут стало отмицп Матице Хриатске и других похрваћених издања српских рођених, народнпх умотворина". Радује нас, што се поменута књпжара латила оваких изда_ ња а не календарских шпекулација. Иста ова књига штампака је и латиницом. Издање је укусно, те тако књпгу можемо свакоме препоручити. Лирски иктермецо од Хајнриха Хајнеа, превео ~је Ллекса Шантић , те ће наскоро изаћи накладом пздавачке књижарнице и штампарије Пахер н Кисића у Мостару. Нови ЛИСТОВИ. Српска књпжара и штампарпја Владимира М. Радовића, покреће од 1. октобра нов политички лиет, који ће се звати „Српски Вјесник"• Од колике је потргебе један овакав лпст у нашим крајевима, свакп ће лако појмити, који иоле познаје наше прплике. Сваки онај, који се Србином зове, небн смио пропустити, а да се не претплати на овај лист. — И Јаша Томић, познати књижевник српски, покреће такођер од 1. октобра лист „Земљораднички пријатељ". Лист ће излазити мјесечно на 2 табака, а стаје годишње Фор. 2.Перо Ј. Одавић, познат у књижевностп под псеудошгаом О. Перунић, написао је нову приповп-

јетку под натппсом У мирном крају. Мн ову књигу нијесмо добили, иначе бисмо и опширније проговориш о њој. [*утолио. У лијепоме трговачкоме листу, п;то излази у Биограду а зове се „Трговачки гласнпк", излази путопис нашега драгога сараднпка Нвана Иванића „По псточној Македонији" Ми се надамо, да ће писац овај свој рад засебно отштампати, те ћемо тада о истоме проговоритп ријеч двије више. 0 модерном руском пЈесништву читамо занимљива посматрања из пера у Немачкој књижевности познате г-ђе Лу Аидреас Саломе, шгампана у међународном часопису „Со8тораН8"-у, у свесци за Август. Излажући садржину п циљ новпјег руског пјесништва објектпвно описивање појединости — г-ђа Саломе наводи, да су словенски сапзитивитет и меланхолпја, елементи са које руско пјеснпштво има велику врпједност за иностранство. Што странцу, који дође у Руспју, одмах пада у очи и задобије га, те је предпспозиција и љубав простога народа за пјесму н музикз', па онда добросрдачност, која прожима ције.чу расу и чини, да Руси, на пр. за „злочпнца" кажу „прпјеступник", за идпјате и лудаке „Богом увријеђени"; добросрдачност, која се прелијева обилношћу; непотпуно схваћање дужности п одговорности, законитости, и сталности ; оскудица енергије ; уживање у промјени поред тежње за контанплативним миром. Оно што руском пјесништву данас још недостаје то је савремена техничка Форма. Оно што се у другим земљама зове реализам, нмпресионизам, ндеалпзам и симболизам, и што значн велику и очајну борбу, у Русијп се сматра као низ срестава са изражавање, која су подједнаке вриједности, створена само за то да пјесник може лакше казати оно што осећа п што хоће да каже. Због тога се, чее.то, код једног и истог руског пјесника поред најдужег реалистичког описивања детаја налазе п бескрајне апстрактне рефлексије. Међу руским пнсцима 'Гургењев је био, у погледу технике, најсавршенији и најзнаменитији. Л1. ј. Читалачка публика у Русији. У јунској свесци ,,Со8тороИ8 "-а, у француском дјелу тога часописа,