Зора

ЛОВ НА КУРЈАКА

343

се не допада! . . . Његово име Октав . . . Октав, уображено име, које ме одмах подсећа на просташтво. И још нешто, треба ствар свршпти јер он свира у флаутицу, — страшан ми је то инструменат! — Драги Меније, хоћете ли да знате, шта вас то вређа, — Вређа вас то, што ћете се одвојити од вашег јединчета. •— Уверавам те, да је само с тога, што ја у зету хоћу да имам прпјатеља и друга, а то не може нпкад бити за мене мали Мулен. . —. Па онда значи, ви нећете да вам се укус дотера? — Како ? — Место да га унесрећите и да човек очајава, реците му да је ваша кћи још млада. Ако му нећете одмах рећи да, онда му немојте то ни доцнпје рећи. Отворите му вашу кућу с времена на време и позпвајте га у лов! . . . . — Њега? . . . . Ја мислим, да он у свом животу нпје још додирнуо пушку. — Ти си неправичан ; зар он није добровољно одслужпо свој рок ? -— Да, жено, могуће, али само свирајућп у Флауту ! Та она његова тетка или кума, не знам ни сам шта му је, прати га на сваком кораку. — Да, храбра жена може се рећи, јер му је она у псто доба тетка, кума и мати, — мати мује умрла при порођају, а отац после негсолшсо година. Г-ђица Мулен посветила је све своје овом детету, кога је учинила важним човеком. — Јест, мекушац првог реда. — Мекушац јер нема порока, учтпв је према женама, поштује старце; васпитан да има само један Бог и да људи нису постали од мајмуна и за то је он сада мекушац! . . . То вас вређа? — Госпођо Меније ! . . . . -— То је твоја погрешка и ти ме опет изводпш из стрплења и већ има осам дана камо се мп свађамо око тога господина! — Па лепо, мени се чини то је доста. Он је паметнији. На вашем месту ја бих

узео овако: место да говорим о младом Мулену, користио бих се његовом послушношћу и он би се трудио да изнађе начпн да вам се допадне. Впдпте то је врло важно : извући корпсти од онога што се има. Ви сумњате у енергнју и храброст г. Октава? Да ли је он учинио штогод, да би се могла мотивисати та сумња ? — Не. . . — Па онда на чему ви оснпвате ваше суђење? .... — Оснивам. . . на његовом понашању, које нема у себи ничега херојског. — То није довољно. Право је, да сте ви виделп тога младића у опасности и да му пружпте руку, ако би он био пак узбуђен — да му окренете леђа, а и ваша би кћи била такова кад се увери, јер женске ако ништа не праштају, то је плашљивост и подлосу. „Што се тиче пак његовог имена Мулен слажем се да оно не приличи, али не вређајућп вас додајем да се блпжи вашем имену. Меније 1 ) и Мулен 2 ) могу само правити лепо брашно! „О томе ћу вас пустити да размишљате, а пошто ћу ја пешачити десет часова, то идем у постељу." * * * Сутра дан кишајејако падала п снег се почео топити. Збогом лову! ... — Пријатаљ Меније грдпо је псовао да га је требало само чутп Попгго смо доручковали одведе ме он у свој кабинет да ми прочита писмо, којеће ми све објаснити о мом „протежеру". — Пардон, ја не заступам тог младића, за то вас молим да ствар из ближе испитамо. — Знам, то је ваш савет, али ме слушајте. Дакле: „Господине, И ако ми чини част што тражите моју кћер, ипак жалим што се не могу сложити с вама . . . ') Меније франц. Ме1шпег — млинар. ђ Мулен „ МопЦп — млин. 4*