Зора

А М А Д И Л

321

— Тешрога ти1ап1;иг — 1етрога ти1апШг . . . Само собом вечерас је тужно. — — Пођем и ја. Нисам ишао, већ летео. Као да хтедох да је стигнем ! И чињаше ми се да је угледах. И онаје хитала и гдепролазаше људи су дуго гледали за њеном краљевском

појавом. Не могу да је стигнем, брзо се изгуби међу људима и у сутону, али сам бар очима испраћао дивну слику што у даљини полагано ишчезава, а са нервозним куцањем мога срца сз^морно се слева брујање са звонара: — Тетрога ти1ап1иг — е1 поз т ППб

ј^УДА ЋЕШ ,. . ^јјј||га1|^уда ћеш са мном, чедо љупке среће? м Р ачни УД ес СВ У ми сладост скрива На путе моје не расипа цв'јеће, V 4 Ни златне луче на небеса сива; Ни мир, гдје с' бори са гњевом оркана < * Крилати гениј мојих младих дана У бурном св'јету, теби рај што бјеше, Ја нађох мегдан са судбом и људма; И слатку вјеру када ми отеше, Рањено срце носећи у грудма И биљег гњева на суморном челу, Јурнух у борбу пламену и врелу Обешчашћена гдје Истина паде II гр'јех праоца ускрснуо блуди, Себичност мрска гдје царује саде Тргујућ, сл'јепо са слободом људи! И на р'јеч правде гдје је Злодух диг'о Најљућу борбу и најцрње иго! О куд ћеш са мном... ? Зар да познаш сама Кроз срушен вео те младости сјајне, У срцу људи колика је тама, У духу њином какве жеље тајне ; И каква об'јест подиже се туди Невиност свету гдје згазише људи. Пусти, нек дух ми, самац и од сада У страшној борби тражи сласти свете, Ал' ти не иди на путеве јада Пламена љубав куд те за мном крете Јер, и да вратиш часе слатке среће, Пропала вјера вратит' ти се нећеЈОВАН А. ДУЧИЋ.