Зора

ПЕВЛЧ ИЗ КИМЕА

389

ћен мастиком и теребентом*) којп се пружаху од истока, задржава још у својој сенци пријатну ноћну свежину. Старац мишљаше о низбрдици коју је имао још да пређе и која беше доста дугачка, и у тој стази на левој страни, између зидова од две стене, правила улаз у свету шуму. Поред једног извора беше подигнут каменп олтар. Једна лаворика га заклањаше својим гранама, које беху пуне дивних цветова. Пред олтаром се бељахз' костп побеђених а по околини се беху погле маслине под тешким родом. У напред, а у велпкој сенци дизаху се два горостасна храста, на чијим стаблпма беху приковане голе главе бикова. Знајући да је овај олтар посвећен Богу Фебу, Старац зађе у шуму и извукав иза појаса један мали земљани пехар, наже се над поток, који после дуга пута просецаше једну ливалу, — напуни чашу водом и побожно просу неколико капи воде на олтар, пре него што хтеде пити. Старац је обожавао бесмртне Богове, који не знађаху за муку и смрт, док се на земљи читаве генерације бедних људи мењају. Он се мало уплаши и посумња у стреле сина Летовог. Изнурен невољама а оптерећен и годинама, више је волео дневну светлост но смрт, од које се'озбил 3 но плашио. Он сави витко стабло једног брестића, обеси држагс свога пехара на врх млада дрвета, за тим га пусти и младо дрво однесе ка широком небу старчеву жртву. Бела Кимеја појављиваше се са стотинама зидова поређаних на морској обали. Брежуљкаст насип, покривен каменим плочама вођаше ка варошкој капији. Ова је капија саграђена у добу тако далеком, да се и сећање о њеном постанку изгубило. Говорпло је се да је то дело Божије. Камење беше ишарано разним шарама, које нико није умео протумачггги, а чуваху се као знаци среће. Не далеко од ове капије пружала се је пијаца, која се сада блисташе покри*) Дрво из кога ое добива терпенгин.

вена дрвећем и старим клупама, Близу овог места а на противној страни мору, Старац се заустави — ту беше његова кућа. Узана и ниска није се могла изједначити по лепоти са суседном кућом, у којој је боравио неки врачар са својом децом. Улазак у кућу беше скривен једном гомилом ђубрета, коју су свиње прериле. Пза куће беше воћњак и штале, које је Стари са својом руком саградио од нетесана камена. Сунце се заклањаше за плаве небеске планине, а морски ветар преста. Мала светлост која трепераше ваздуху оживљаваше л^уде и животиње. Старац се заустави за један тренутак на прагу да скине зној с чела. Шегов пас веома пажљив и с испруженим језиком дакташе, не мичући се с места. Стара Меланта, излазећи из куће појави се на прагу и проговори неколико леппх речи. Она се беше надала Старцу, јер јој је Бог послао злог духа, због кога С У ј°ј отекле ноге, да су биле теже од две мешине пуне вина. То беше робиња Каријенска, коју је неки краљ дао певачу као младу, управо онда, кад је била у најбољој снази. Пмала је са Старцем више деце, али стара ипак оста сама, јер јој једнадеца помрешеа друга одоше далеко у ашенске вароши, да се усаврше у вештини певања, и у вештини коларској. Деца јој беху сва обдарена великим духом. Меланта дакле оста сама у кући са Аретом, својом снахом и њена два детета. Она поведе господара у велику салу, у којој греде беху почадиле, на средини које беше камено огњиште пуно жара. Око сале се подпзаху два спрата са малим собама, и дрвене степенице, којесемогаху видети, вођаху у женске собе. Према, стубовима, на којима почиваше кров, одмараше се бронзано оружје, које је Старац у младости носио док је пратио краљеве по варошима. Ови иђаху 2