Зора

20

МУХАМЕД II. ОСВАЈАЧ

УХАМЕД

ЈЈ. јЗсВАЈАЧ

(Махмут II., Мехмед II., Султан Гази Мехмед, Фатих Мехмед, Бусрук (велики), Абул Фатих (освајач). и Гази (побједилац невјернијех). (1451.-1481.) Цртица Јована А. ДучиЋа посвећеио Мехлед-Али-паши Ризванбеговићу

^егова слава дигла се је над пиррр>^ рамидама људскијех лешева, над Цу^^развалинама сплнијех држава, свпЖ јетлијех пријестола и свештенијех ^:- 4 * храмова . . . Бог његов, Бог правовјерних, створио га је громом, који је с тутњавом и сијевањем прелетио доба своје^ а за собом оставио врисак и јаук, развалине и згаришта, океане крви и милионе покошених живота . . . Име његово бјеше за слабе и невине ужас и очајање, а за народ правовјерни бјеше звучније и милије него икоја кајда лаке бајадере; јер свијетла сабља његова дигла је пријесто Отомана на нај јаче и највише стубове — јаче него што су тавне хриди мрачног Тавриса и древнога Либанона—, и високо пзнад домашаја ма које силе на све четирн стране свијета! Свака зора живота његовог рађала се с тутњом громова и вриском нејачи, а свако вече првенило се је пурпуром румене крви с крвавијех бојишта! — Био је оркан, кој.и је потресао сву атмосферу, све стихије од Индијског до Атланског Океана; био је Самум, који све што није могао сагорјети, он је поравнио, расуо, разорио . . . Био је силан!... Цио живот његов био је непрегледна поворка беспрекидних борба и побједа, а од громког топота и хода његовијех војска, тресла се и мала Европа као и бескрајна Азија. — И велика Абулфата, за свијех тридесет година свог царског и владалачког живота, није находио ни једног слатког часа у свијетлијем сводовима мирисног

сераЈа, ни у звуцима њежне сантуре, ни у пјесми из ђула булбула . . . Шегов свијет бјеше бојиште, живот његов бјеше битка, а сласт и срећа бјеше му побједа. Био је силан! Вијекови само рађају по којег од такових исполина, — кога тек на гробу му можеш да измјериш са три корака — као што за Наполеона рече један пјесник. Али сила Мухамеда II. бјеше бесконачно голема, бјеше бесконачно страшна! II. — Блажен нека је заповједник правовјернпјех, пред којим пану стијене Цариграда! . . . Он ће бити најбољи владар, и његова војска бпће најбоља. (Пророк Мухамед). Мухамед II. Освајач, био је син Амурата, Мурата II., сина Мухамеда 1-ог; био је праунук Бајазита I. Илдерима, а прапраунук Мурата Косовског, сина Оркановог — сина оног, који је први од Правовјерних стао ногом на европско земљиште. Био је седми султан гго реду од Оркановог оца Османа, који је дао име Османлијама а живот османској или отоманској династији, која и данас живи на убавом БосФору. — Родио се у Дренопољу, Адријанопољу или Једренима, онда пријестоници турској, 1430. год. по Хр. Сила потомака Османа и Оркана, већ онда је улијевала страх свијем силама свијех земаља. Србија на Косовом Пољу под Лазарем, Бугарска на Костенпољу под царем Шишманом, Угарска под Владиславом Пољаком код Варне и Француска под Никопољем, искусили су судбоносне ударце буздована азијатског, тако да је већ Мухамед II. дошао на свијет