Зора

МУХАМЕД II. ОСВАЈАЧ

би цио ратнички живот био само једна велика и грдна побједа; али у том боју мало те није и сам Мухамед II. пао под Биоградом . . . Но доцнија и велика освајања, залијечила су један неосјетан удар у низу толиких његових витешких побједа. V. Намјера ми бјеше да освојим и оотрво Родос и дивну Италију! . . . (Пошљедње ријечи Мухамеда II) На Средиземном Мору, близу убаве Малоазијске обале, лежи дивно и богато острво Родос. За то мало острво, у иростору једва 140 миља, везане су велике и значајне историјске успомене и од старог доба, а нарочито из времена крсташких ратова и послије њих; но најзначајније је било до тада са ратова, које је водило са морским разбојницима и Мухамедом II. Освајачем. Родос,(прозван тако збогмногих и разноврсних ружа његових), био је у старо доба сганица на путу из Египта, Финиције и Сирије у Грчку, и некад врло чувено са свога богатства и живости. Имао је и својих колонија по Италији, Сицилији и Шпанији. У његовим рукама биле су грдне и многобројне трговачке лађе, које су пловиле по онда цијелом познатом свијету, а и ратне лађе, који су многим душманима величанственог Родоса задавале доста страха, Био је врло густо насељен а имао је у то старо своје доба и своју владу: сенат на челу са предсједником или притано.и. На Родосу живили су некад велики умјетници и научници, а цио град био је дивно украшен красним статуама највећих вајара грчких и источњачких, те има спомена, да је на Родосу било некад преко 300 таких скупоцијених умотворина, различитих кипова и то све љепших од љепших. И сам Виргилије заносио се Родосом и пјевао му. Како је Родос био посвећен Сунцу, била је онда туде и онај чувени кип бога Аполона, кога су Родошћани дигли послије једне непријатељске инвазије у

славу свога заштитника; а тај кип био је тако огромно велика, да су испод раскораченог Аполона могле да плове, заједно са свим разапетим једрилима и катаркама, највеће и највише лађе које су се стицале у пристаниште острва, гдје и бјеше подигнут кип родошког заштитника, са чијег је чела горила вјечита ватра и освјетљавала море и показивала у помрчини пут у луку, све док од силног труса није малаксао Аполон и спустио се у дубину пред Родосом. Острво ово водило је од искони силне ратове: са царицом Артемизом Каријском, Александром Великим Македонским, Димитријом Полијарцетом, Касијом Римљанином, Арапима, Генувесцима, турским гусарима, Крстоносцима, Мухамедом, Сулејманом и т. д. Због убавог његовог природног положаја, а и због тога што то бјеше једна значајна тачка у ратничком а и трговачком питању, он је увијек био на ударпу многим и највећим завојевачима свјетским. Од остатака Аполона родошког зидани су и по Цариграду и Риму и највећим пријестоницама највеличансвенији стубови и сводови, јер и са своје љепоте Аполон родошки био је једно од оних седам свјетских чудеса!.. . За вријеме најзнаменитијег Хохенштауфовца Фридриха, II., или, боље рећи, послије пропасти хришћанског царства у Јерусалиму, у почетку XIV. вијека, многи тептонски и лигшнски ритери и ритери тамплијери (ритери светог храма), пођу из Палестине да широким мачевима својим тријебе све јеретике и непријатеље, а ближњем свом пружају потпору и помоћ. Било их је много по обалама Источног и Балтијског мора, но било их је много и по Јужној Европи. Године 1311. освоје Родос и ту се настане. Историја средњег вијека забиљежила је нечувена јунаштва те чете јуначких ритера, који су се, баш као орлови с не-