Зора

ПОД ХРАСТОМ

Бос. Иетропац.

1о д

ХРАСТОМ ...

од лиснатим грањем стољетнога храста У тишини ноћној, усамљен од св'јета, Ја о теби сањам, сањам и удишем Свјежину и мирис успаваног цв'јета. Опојена душа у блаженству тајном Лети и над тобом к'о сан благи бдије, Милује те, љуби, и од њежних жеља На косице твоје златне в'јенце вије . . . Пред твојим олтаром, мој анђеле благи, Она химне поје и тамјан ти пали, А кроз тиху поноћ, испод густог грања, Несташно се журе сребрнкасти вали.

Богдан Крајишник.

.3 ЛЕГЕНАДА ДРЕВНОГА — Болеслав Прус. —

.ГИПТА

г азите, како су ништавне наде д^људске у сравњењу са непро^мјенљивим законима васионе; пазите како су оне јадне и сићушне према законима, које је Превјечни ватреним знацима обиљежио на небу! До краја је већ био дошао живот стољетног Рамзеса — моћног владаоца пространога Египта. Тешка болест притисла бјеше груди његове, пред чијим су гласом, за читаво полувијека, милиони дрхтали. Под њеним теретом губио је крв, снагу, па доцније и саму свијест. Као оборени кедар лежао је на кожи индијскога тигра велики и силни фараон, покрив ноге тријумфалним огртачем краља Етијопског. Суров чак и према себи самоме, заповиједи, те му доведоше најискуснијег љекара из Карнакског храма и рече му: — Ја знам, да ти имаш неке јаке љекове од којих човјек или може умријети или одмах оздравити. Справи ми један од њих,,који би одговарао мојој болести,

нека

буде једно или

донеси да пиЈем, па Друго. ЈБекар се дуго колебао. — Размисли се, о силни Рамзесе, та ти си мудар, јер сто пута је Нил изашао из свога корита од онога времена, кад си ти са високих небеса к нама сишао. Ако заповиједаш, јамогудати саставим лијек, али ће он бити и одвише јаки за најмлађега и најснажнијега одтвојих војника. Рамзес се на то полако подиже са постеље. — Јамачно сам опасно болестан, застења он — кад се ти жрец, дрзаш да ми дајеш савјете. Ћути! и одмах на посао да испуниш то што сам ти заповиједио. Владар Египта и не може да буде онај, који не би био у стању да сваког тренутка ускочи у бојна кола и држи у рукама коње. Па ето послије мене остаје мој тридесето-годишњи унук и нашљедник Горус. И кад му је најзад жрец, са дрхтавом руком пружио страшни лијек, Рамзес га