Зора

28

ИЗ ЛЕГЕНАДА ДРЕВНОГА ЕГИПТА

жрец послао је већ по њу дворску лађу и у тренутку, кад свети фараонски прстен заблиста на твојој руци, расклопиће се тешка врата на храму и она, која једуго страдала и која те још силно љуби, вратиће се у твоја наручја. Кад је то чуо, Горус није више ни о чем другом распитивао ; ућутао је и сакрио очи рукама. Наједанпут јаукну од бола. — Шта је с тобом, Горусе? — Ништа. Пчела ме је жацнула за ногу, поблиједевши одговори нашљедник. При зеленкастом блијеску мјесечине дворјанин му прегледа ногу. — Благодари Озирису, рече му — што то није биопаук, чији је ујед смртоносан. О, како су слабе наде човјечје према непроменљивом Провиђењу! У томе тренутку уђе заповиједник војске и, поклонив се пред Горусом, рече: — Велики Рамзес, осјећајући да му изнемогло тијело хладни, послао ме је теби са поруком: „Иди Горусу, зато што ја дуго не ћу живјети, и испуњавај његову вољу као нгго си испуњавао и моју. Чак кад би ти он заповиједио да се и цио Горњи Египат уступи Етијопљанима и са њима, као нашим вјечним непријатељима, закључп братски мир и савез, испуни и то, кад мој прстен видиш на његовој руци; јер устима владара говори бесмртни Озирис." — Не !, ја не ћу дати Египат Етијопљанима, рече нашљедник — али хоћу да закључим мир са њима, зато што ми је жао, да се у непрестаним ратовима, немилице просипа драгоцјена крв мојега народа. Зато напиши о томе миру овог тренутка указ и заповиједи нек се спреме улаци како би могли, — чим први огањ заблиста у моју част — полетити на ту страну моје простране царевине п саопштити моју милост Етијопљанима. И наииши одмах и другим указ, по коме се — од тога минута па до краја мог живота, — не би смио да вади језик ни једноме

од заробљених војника. Тако сам ја заповиједио . . . Командант војске поклони се и оде да испуни добивене заповијести, а нашљедник рече дворјанину што беше уз њега, да му прегледа рану на нози, јер га је она веома бољела. — Твоја је нога малко отекла, о, Горусе! рече дворјанин. — ПЈта ли би било да те је мјесто пчеле ујео паук! . . . Баш тада у салу уђе главни дворјанин и поклонив се пред нашљедником проговори: — Силни Ромзес, видећи, да му се већ и поглед мути послао ме је теби са оваком поруком: „Иди к Горусу и лијепо испуњавај његову вољу. Па чак кад би он заповиједио да се сви осуђеници пусте из ланаца и сва земља народу раздијели, и то испуни, кад му на руци угледаш мој свети прстен. Јер кроз уста владара говори бесмртни Озирис." — О, тако далеко не иде моја жеља — рече Горус. —- Али одмах напиши указ гјо коме се данак што га народ даје двору своди на половину, а осуђеницима се дају три дана у недјељи кад су слободни од посла, и нико их не смије бити штапом по леђима без судске пресуде. И још напиши указ, којим се из прогонства враћа мој учитељ Јетроп, најмудрији од најмудријих Егппћана. Главни дворјанин се поклони пред Горусом, но прије но што изађе у салу ступи главни жрец. — Горусе, рече он — ближи се минута, у коју ће Рамзес поћи у царство душа а срце његово на праведнпм герезијама измјерити Ози.рис. Кад се свети прстен на твојој руци заблиста, заповиједи само и ја ћу се свему повиновати, гга чак кад би пожелио да се разруши и чудесно светилиште бога Амона. Јер кроз уста владара говори бесмртни Озирис." — Нећу рушити, одговори Горус већ ћу подизати нова светилишта и умно-