Зора

146

БУЈУКДЕРСКА ВЕНЕРА

Говори што хоћеш! — Јер лаж хмоја само, Од истине твоје биће јача тамо. IV. То рече и оде. А дјевојче чедно У ужасу оста. Па у небо диже Пунан молбе поглед и десницу чисту. И од мрских двора у тамницу стиже И с братом се срете. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

"ОУ ЈУКДЕРСКА рЕНЕРА

Из „Старих Успомена" М у стафа Р е ш и д —

I.

јјрз *"риј е неколико година, ходајући јјРрР*. обалом Бујукдере, сретнем једно 41|дЈевојче, к °Ј е тек ако бјеше ушло у " : ]с1Г Д еветнаест У или двадесету годину. Говоре да је имала у својој љепоти нешто, што неминовно подсјећаше на Венуса чувеног кипара Пракситела, зато је и називаху Бујукдерским Венусом. Више пута је изалазила у шетњу са једном старом женом, својом васпитатељком и једним малим псетанцетом. Ишла би често замишљена, понекад тужна, а понекад би, као сунце које се отме помрчају, разасипала свјетлост своје веселе љепоте на оне који јој се дивљаху. — Ходајући морском обалом лаћала би -се чешће своје биљежнице и писала у њу. При томе би погледала често у море п небеса над собом. Сплазила би много пута, одмах јутром кад се сунце роди, к мору и дуго и жудно посматрала китњасту обалу и плаветне вале убаве пучине. I. Једне вечери спустим се и ја на морску обалу. Све бјеше мирно. Мјесец тек што се бјеше помолио. Његова мека свјетлост мијешала се са помрчином града, и

ствараше чудноват, Фантастичан изглед мора и обале. Посматрајући га и дивећи се његовој дражи, корачао сам непрестано, док близу руског конзулата опазим двије жене. Једна бјеше сва у бјелом, друга сва у црном. Она у бијелом држаше у руци биљежницу, гледаше просторе пред собом и биљежаше на хартију. Погледам добро и не преварим се: то бјеше Бујукдерска Венера. Она друга жена бјеше њена васпитатељка. II. Мало по мало бијах код Месар-буруна. И кад се вратих натраг, она дјевојка сјеђаше на истом мјесту, непрестано погледајући у вечерње небо и биљежећи у своју биљежницу. — Гле, јамачно Бујукдерска Венера пише књигу К^пид$ну, рекох свом једном пријатељу, ког баш сретох у тај мах. — Не, ова женска има неодољиву жељу за сликањем. Можда ради слику ноћњег изгледа ... Њене слике нијесам гледао, али они који их видјеше, веома их хвале. — Говорите ли истину?