Зора

3 0 Р А 165

ОцЈЕНЕ И ПРИКАЗИ

1е§ есо1е8 кегће« Лаик 1е уШауе<; Ле Ко 8§ оуо, раг 8ив1. 8гтИск. Ве1§гас1е, 1трг1тегГе „ЗтИје^о", 1897, стр. 48. Можда мало доцкан стижемо да и ми кажемо ријеч двије о овој занимљивој књижици, коју је прошле године издало у францускоме пријеводу биоградско друштво „Ускок." То је за нас Србе важан чланак о Српским школама у Косонскоме пилајету, од нашег познатог књижевника Свет. Ст. Симића, који је штампан у ориђиналу у фебруарској свесци прошлогодишњега „Дела". Ријетки су заиста данас људи, који могу да говоре у нас са толико познавања и објективности о покрету српскога племена у отоманској царевини као г. Симић. Има већ више година, како је он посветио озбиљну пажњу и све своје силе праведним захтјевима наше браће у Старој Србији и Маћедонији, која имају да се боре са великим потешкоћама разне природе, а нарочито многобројним националним и вјерским пропагандама, само да би могла очувати своје славно српско име и његовати свој лијепи, прађедовски српски језик . . . У горњој се књижици износи успјех наших сународника у Косовском вилајету на просвјетноме пољу за пошљедњих неколико година. И ма да тај успјех није бриљантан, он Је, према приликама у којима је се налазило до данас наше племе у отоманској царевини и нашем интересовању за потлачену браћу, више но задовољавајући. Тај нас успјех још више куражи, да вјерујемо у познату жилавост и свијест нашег потчињеног народа и његову коначну побједу. За то препоручујемо најтоплије овај рад онима, које може интересовати ово спорно а за нас Србе животно питање на Балкану. Што се тиче самог пријевода поменуте књижице, који нас је изазвао да напишемо ових неколико редака, имамо да наиоменемо, поред наше захвалности приређивачима Француског издања, да и ако је доста тачан није ипак у ономе РУ Х У> У каквом бисмо га жељели видјети — у томе је прилично изостао иза пријевода Констандинове брошуре, Царшрадска Патријаришја и ирагзосланље у срп-

ској Турској. Ми држимо, да француски читалац не треба да се пита и размишља шта је се хтјело рећи овом или оном реченицом или пак да погађа смисао појединих ријечи. Не примјећујемо ово из цјепидлачења —то је далекооднас! Али кад се већ сами јављамо странцима, представимо им се као што ваља. То су приређивачи требали да имају на уму и због самог писца. Послије ове пријатељске примједбе забиљежимо још, да је поводом горње књижице било доста говора у страној штампи о положају наших сународника у Старој Србији и Маћедонији, а то значи: да је она постигла жељени успјех. На овоме мјесту ваља нам забиљежити и другу једну књижицу, која је исто тако за нас од велике важности и интереса, а која изиђе прошле године из пера једнога старијег нашег поборникана маћедонском питању г. М. В. Веселиновића, српског вице-консула у Битољу. То је Статистика срггских шкога у Турској (у Старој Србији и Маћедонији) за 1895.-96. школску годину, *) коју је он прибрао и приредио и која је са уводом и потребним објашнењима штампана на српском и француском језику. Г. Веселиновић је у нас већ давно познат са својих ранијих радова о маћедонском питању и са уређивања листа „Српство", који је доносио нарочито народне умотворине са неослобођених крајева, он нам је до данас приредио три статистичка извјештаја о српским школама у Турској, који су за нас, кад их упоредимо, врло каракгеристични и рјечити. Његов најновији извјештај за 1895.-96 школску годину мора да развесели свако српско срце, као што је и нас, радо изјављујемо, раздрагао. Противници наше народне мисли и имена, који су до скора трубили миром образована свијета да у Маћедонији нема Срба, пред овим необоривим чињеницама и нашим очигледним успјесима, стају пренеражени... У Маћедонији било је и има Срба само смо ми, на жалост, до скора били равнодушни према њима. А најбољи доказ да их има, то су они рјечити бројеви из *) Београд, штампарија Краљевине Србије, на 8-ни, стр. 58, стаје 1 динар.