Зора

172

ЗАНАТСКА ПОСЈГА

она сасвим природно ' тежи да му опредијели каквоћу, да му објасни постанак, да му установи замашај, враћаЈући га умним процесом у средиште, из којега је поникло, и надовезујући га уза стабло, којега је и само једна грана. У том су случају трагови, за којима критичар иде, сигурнији и он може да се у својој анкети поузданије креће. Али је сасвим друго нешто проучавати дјела савремена. Прије свега, како би савремени критичар могао да се одрече своје персоналности, те да се мумиФикује до оне знанствене равнодушности, која би у умјетничком (књижевном) дјелу имала гледати прости продукат можданских целула, те се просто ограничавати на то, да му констатује природу и да му открије разне саставине? Поставимо на пр. случај, да се сјутра појави нов српски писац и изда на свијет књижевни ремек. Настаје одмах питање: како је то дјело поникло ? зашто се таленат односног писца развио у том правцу, а не у другом? који га је стицај прилика упутио тим путем а не другим ? Све питања, на која је мучно одговорити, јер су подаци недостатни, или их нема никако. — Па и кад би критичар располагао у изобиљу тијем подацима, пита се: да ли би увијек смио и могао да их без зазора употреби? При најбољој вољи, дакле, у већини случајева критичару друго не остаје, већ да проучи дјело у себи, одвојено од свега, што би га могло директно објаснити; те да, према томе, изрече о њему суд провизорни, им пресионисшички. Да, импресионистички — изрекао сам крупну ријеч, од које се „знанствени" критичари толико грозе! Судити по личној импресији значи за неке људе судити без правила, онако

самовољно, како је кад човјек расположен. У самој ствари, критика импресионистичка, кад се њом баве људи од ума и укуса, јесте можда најплоднија у резултатима, пошто разлози, што их такови критичари о својим утисцима дају, претпостављају и условљавају увијек неку примјену опћијех идеја и естетскијех начела, што се у њихову мозгу сталожише. У осталом, нико не каже да су сви утисци једнако добри: има утисака и утисака. Примјера ради, они утисци, што их о својијем читањима саопштавају УКил Лемешр и Анашол Франс, криједе јамачно много више, но бог зна како „документиране" студије из пера каква књижевног амала, којему се сва оригиналност састоји у томе, што је великим маром — збркао критику са статистиком. Јер — на крају крајева — индивидуална вриједност критичарева мора нешто да значи, особито ако пођемо с начела, да је и критика, сама по себи, умјетничко дјело, за које се хоће не само начитаности и оштроумља, него и поприлично укуса и ФилозоФије. Ко хоће да неко умјетничко дјело схвати, мора прије свега бити тако душевно расположен, како би односно дјело нашло у њему симпатична одјека. Без међусобне симпатије, не помаже ни статистика, ни документација. Ако је истина да се из неједнакости порађа мржња, оно није мање истинито да се сродношћу погледа људи међу собом зближавају. „Еп 1ои1е сћозе — написао је Павле Бурже — роезЈе ои ћЈ81:оЈге, 1а бутраШе еб1; 1а §гапс1е теШоде". 1 ) Ко ће дакле о писцу-умјетнику (пјеснику, приповједачу, путописцу и т. д.) моћи судити боље но критичар-умјетник, који је с њим спојен везама симпатије, ') ]^и(1е8 РогкгаЉ, I. стр. 62.