Зора

174

СОТОНА И АНЂЕО. — НЕ БОЈ СЕ!

мањује Питање је само, какве је врсте огледало, у ком се тај утисак огледа. Задатак је дакле критичара (који то име заслужује) врло прост: он треба најприје да анализује утисак, што га је од прочитане књиге добио, затим да нам прикаже њезина писца, какав му се приказује по начину његова писања и по идејама, које су му обичније, и на крају да изрече провизоран суд о вриједности његова дјела. У кратко, критичар, приказу-

јући савјесно утисак, што га је од гшсца добио, моћи ће да по прилици опредијели и утисак, под којим је и сам писац био, кад је своје дјеЗко стварао, и према томе, да прозре колико је могуће у његову ћуд, у његову душу. Метода је, као што се види, врло проста; она претпоставља само једну ствар: да критичар добро раствори не само своје очи, него и своје срцеОстало је све ништа.

(СВРШИЋЕ СЕ)

'* * ' *

(^ОТОНА И АНЂЕО

ад год наЈдуже, наЈдубље спим II кад најслађе санове сним, Па кад се пренем, — а јоште ноћ Зорици љупкој не дава доћ 1 —

С уздахом уздах напушта груд, Оживи туга, изда'не жуд, Срце се гњеви на људска зла, А душа ове слике му да:

Бурнога мора тихани пбд, Блистава ножа крвави бод .. Пушке би мале рапави глас Смирио тугу за један час.

Ниш.

Расцерека се сотона: „Де!" Анђ'о се гнуша, трза ме : „Не!"

Софија.

БОЈ СЕ!

е бој се, душо мила, Ништа ти неће бити, ■ Ти нећеш виђет' мене Како ћу сузе лити.

Никада нећеш чути За бол и јаде моје, Нити ће пр'јекор дирнут' Немарно срце твоје.

Кад с њиме будеш сама Ја ћу те тајно гла'ти Тада ћу сузе лити, Ал' ти то нећеш знати !.. | Јефтан Р. Жантић.