Зора

201

ЗАНАТСКЛ ПОСЈ1А

критику уништи. На оно, што сам ја казао о занемаривању Фабуле у Матавуља (и у већине писаца, који се поведоше за Францускијем натуралистама), г. критичар одвраћа да ја „не разумем шта је натурализам", и наравна ствар, код тако одлучне пресуде, мени не остаје него — да се поклоним дубокој мудрости госп. Каменка Суботића, доктора ез 1еИгез, нове звијезде водиље на небу српске књижевности! 1 ) Штета само што се та звијезда ограничила да својим живим зрацима обасја цвјетне ливаде српске литирарне шеорије, и што није своју благотворну свјетлост просула и по неплодним пољанама српске литерарне ираксе, јер би овако какав зли језик могао устати и г-ну теоретичару довиткнути: Жае к1и§ ег <1ос]1 уоп а11ет арпсМ зеИзв! ег уегтосМ! Ег 181; !иптаћг е1п ^гоззез 1лсћ1:, Аћег оћпе БосМ. Што се мене тиче, ја се у погледу „интересантности" бајке нећу даље препирати; само ћу г. Каменку напоменути, да је баш ту особину у најкласичнијег Француског приповједача у велике иохвалио један велики критичар. Ево шта је тај критичар у том погледу казао: „Ј1 ез!; за§е с1е 1ш (публици) с11ге с!еб сћозез ШегеззапГез е! дш Г Шеге$$еп1. Без сћозез 1п1 ;егез8ап1:е8: се1а ехс1и! 1ез еуепетеп!б 1гор р1а!з ои 1гор ћоиг§ео1з, 1ез сагас!егез 1гор ећасез е1; 1гор ог(11па1гез. Без сћозез дш Г 1п1егеззеп1;: се1а уеи! сИге сЈез зИиаћопз е1; с1ез разз1опз аззег с1игаћ1ез роиг ди' аргез сеп1; апз е11ез зо1еп1; епсоге с1е сјгсопз1;апсе". Еле, г. Каменко неће можда вјеровати својијем очима, али ове „наивне" и „старошколске" ријечи није ') Управо тако! Ур.

написао ни класични Боало поводом романа Скаронових, ни романтични Готије поводом романа госпође Сандове, него је те ријечи написао главом Иполит Тен, критикујући новеле Проспера Меримеја. 1 ) Доиста „нтересантан" случај! Него — рећи ће ко •— кад г. Каменко у приповијеци воли оно што Французи зову „1а р1аШис1е", он је у своме праву, па макар како о томе мислио Иполит Тен; и, доиста, ја му то право не мислим спорити, али му поричем право да ме свијету приказује као резонера, који нема искре логике — тијем више, што мој критичар ту своју тврдњу поткрјешвује доказима неискреним и удешеним а рггоп. Ево овдје Фахата, па нек суди читалацГосп. К. С., говорећи о мојој студији о Војиславу, наводи моје мишљење, да је В. имао осооина „које му јамче блиско, врло блиско мјесто, до великијех пјесника", што би се по њему очито косило са пређашњом мојом тврдњом „да у Војислава није било ни дубоке психологије, ни интензивног осјећаја, ни стварајуће Фантазије" и г. Каменко застаје, упире у ме своје проФесорске наочари, те ме побједоносно интерпелише: које су то особине, о којима говорите ? У самој ствари цијело пето поглавје моје расправице говори о тијем особинама, и само смишљена намјера да моје ријечи игнорује, могла је г. критичара навести, да ону примједбу учини и оно питање стави. Колику је част тиме учинио оштроумности читалаца Матичина органа, то иде на други лист. Ево свакако мојијех ријечи, како су штампанс у расправици о Војиславу: ') Види: Тате, Еззтз с1е сгШцие е! <$ МзШге. Ргозрег МеНтее.