Зора

312

С Н 0 в и

боље причувај свој мал и ако је Дадић у Мостару." — Сељак задовољан пође пољу мостарском, али није био ни на пола пута кроз Мостар а на сваким вратима видје по једног човјека. Али-ага бјеше наредио да се нађе ко је учинио похару. И сељак таман на мостарско поље, а ево стигоше га Дадићеви људи и вратише му све, што му је било украдено. И тако сељак оде хвалећа пошгење и правичност Али-аге Дадића. Ово је једна мала причица из живота Али-аге Дадића, али која нам врло много каже. Она нрпча и колика је и каква је била безбједност у околини Мостара и колико су Срби умјели да цијене правичност овог великог Србина Мостарца Мухамедове вјере. 1806. године Али-ага Дадић ратовао је против Црногораца и Руса и то са

успјехом. У то вријеме с њиме је била и раја, како они православне тако и они католичке вјере. Пред католицима тада је ишао фратор НиколаИлић. Али овај сукоб био је тренутан. Срби мухамеданци у Босни, особито у Херцеговини, нијесу никако напустили мисао о самосталности своје отаџбине. У томе их је јако подстакао устанак Срба у Шумадији и рад великог вожда Карађорђа. Они су били са свим незадовољни Портом и њеном политиком. Будним оком пратили су све пошљедње покрете у турској царевини а нарочито ток рата Турске с Русијом. У овим ратовима мухамеданци у Босни и Херцеговини увидјели су све слабе стране велике турске царевине, те се покрет за независношћу још јаче истаче на дневни ред, а на челу самог покрета истаче се Мостар са својим ајаном Али-агом Дадићем. ВЕ СЕ.)

У МЈЕТНО.СТ — Јоћп 1д1М>оск. Правој умјетности није само задатак да мијења и усавршава природу, већ да у њој тражи „оно што је добро, оно што је најљепше". Кад то нађе, умјетник мора употријебити све своје силе и моћи, те да изнесе љеиоту тога, како бисмо је могли разумјети. Величина умјетности лежи у љубави умјетниковој према љепоти којој не жртвује ни један дио истине. Кизкт. се повукли на сјевер, или их је сасвијем нестало. Смијемо се, држим, надати да ћемо, доцније, наћи и других цртежа и слика, који ће нам дати потпунија објашњења о обичајима и правилима наших предака из тога доба. Послије ових старина, по реду старости, долазе вајарски и сликарски радови на гробовима и по храмовима старога Мисира и Асирије. Ове слике и скулптуре из давних времена, сматране као умјетничка дјела, и ако су несавршена, ипак су врло чудновата и пуна израза. Један владалац ријеткоје, у ствари, стасом већи од својим војника,

31 11. 1» К- ајстарија умЈетничка Д ]ела, нама та^ Чпозната ' Ј ес У ликови животиња, истина врло груби, али и врло кара* ктеристични, урезани мли изрезани ^ у костима или у јеленским роговима. По пећинама Француске, Шемачке, Енглеске, налазе се слични остаци првобитне умјетности заједно са другим примитивним алатима и остацима сисаваца, који су живили јамачно крајем гласијерне епохе; заједно са костима сјевернога јелена, медвједа и других животиња, који и дан дањи живе у умјереним појасевима; најзад, заједно са костима од јелена, миришљавога овна, мамута и других животиња, који су