Зора

3 0 Р А

313

али на сликама, које представљају махом битке, он стасом надвишава своје војнике. Не треба сметнутп с ума да, у старо вријеме, владари и војсковођс узимаху живога учешћа у свима борбама. Омирове приче у томе погледу личе на. слике из живота Мисираца и Асираца. Гледаоцу, ма и најобичнијем, најприје пада у очи краљ, вође, побједилац; он види и борбу и болове и муке рањеника, непријатеља у бјежању, град у коме се сакрио и спасао. А данас, на сликама које представљају битке, радња је мање јасна, неизвјежбано око види, бар у почетку, само црвенило и дим. Ма да ове слике из прастарих времена немају љепоту доцнијих и садањих слика, ипак, признати морамо, да нису без величине и нарочито племенитости. Када Деметрију.с 1 ) нападе град Род, Протоген, сликар родски, бјеше започео своју слику ОстрЂО Јелнгос. Деметријус не освоји град, вели Плиније, из бојазни да у општем пламену и слика не изгори; јер се град могао заузетп само тако, ако га запали са све четири стране. Како то није могао, он је више водио сачувати слику, него остати побједилац. Протоген је имао своју радионицу изван града, близу непријатељскога ратнога стана, у једноме врту; у њу је долазио свакога дана из града да, уз вику непријатеља, довршава . започете слике. Једном га изведоше пред цара Деметријуса, па кад га овај упита од куда му те смјелости да ради, тако рећи, у непријатељскоме стану, он одговори без устезања: „Јер знам, да ти водиш рат противу града, а не противу умјетности." Кад Грчка пропаде, повуче собом и умјетност, која је све до XIII. вијека чамила. А од тада, управо од Чимабуе 8 ); па до данас, умјетност је само напредовала. Умјетност је неоспорно један од наЈчистијих и најузвишенијих елемената људске среће. Њоме се кроз очи ствара ум, а кроз овај око. Умјетност уљегпнава живот оним чим сунце колорише цвијеће. ') Деметријус I., цар маћедонски, 295. прије Христова рођења, познати освајач. 2 ) Сликар флорентински.

У умјетности, вели Рускин, рука, глава и л>удско срце чине једну цјелину. Али умјетност не служи само томе да се њоме разонодимо; њу не треба учити у слободним часовима, ннти за то што се нема шта боље радити. Славна дјела, производи дугога испитивања и рада, сматрана су свуда, на Истоку и на Западу, као творевина мађије. Да човјекумјетником постане није довољно самоучити и радити; али без тога двога, нико не постаде то. У умјетности два пута два не чини четири; скуп малих ствари неће, у умјетности, створпти једну велику. Често се каже да је задатак умјетности да се допадне. Ово није тачно. С правом би се онда могло рећи и за добру библиотеку, да служи за украс кући. Умјетност је у надмоћности над природом, јер уноси у себе један нов елеменат, човјечански, који је у извјесноме погледу, узвишенији одприроде. Ако узмете човјека, вели Платон, онаквога каквога је природа створила, и, ако га упоредите са другим, каквога је умјетник начинио, дјело природе биће увијек мање лијепо, јер је и умјетност много коректнија од природе. Бакон, у своме дјелу Напредак наука, говори о свијету, који стоји далеко испод душе, за то што су човјечијем уму потребни и импозантнија величина, и стварније лијепе особине, и потпунија разноврсност од оне коју налазимо у природи. Из пјесама знамо да је Прометеј направио тако лијепу стату-у, даје богиња Минерва обећала, чим ју је видјела, донијети и дати с небаПрометеју све што затражи и тиме начини стату-у савршеном. Прометеј замоли да га Минерва поведе са собом на небо, да сам потражи што још дјелу његовоме треба. Минерва му испуни жељу. Прометеј, видећи да је на небу све у ватри, понесе једну небесну варницу и њоме оживи свој рукотвор. Подражавање је средство, али не циљ умјетности. Анектода о сликарима Зеуксису и Паразијусу, несумњиво је лијепа, али 4