Зора

292

ЛЕОПАРДИ

ла. И пјесник се зариче да ће да раскрсти за навијек са својим сновима о љубави. Али су те иројичке накане кратка вијека! Скоро ће он у једном пријатељском писму опет ускликнути: „Не требам ни части, ни славе, ни сличнијех ствари, али требам љубави ..." Слатка нада, да ће га једно женско створење најзад схватити, не може да га остави. Тридесета је година већ прошла, здравље је његово порушено, али је срце увијек младо. И ево се на оризонту његова живота јавља нова напасница: Фани Тарђони-Тоцети, пошљедна муза невољног пјесника, с којом се Леопарди упознаје г. 1830. у Фиоренцији. Пламен, који се пјесника дохватио, прожиже љуто: откако је ту женскињу угледао, мисао о њој парује у његовом срцу. Али ни та несрећница није кадра да га схвати и његовијем пријатељством своју ситну душу облагороди. Док га пријазно дочекује у кући, користећи се његовијем познанством као прибирачица автограФа, она га (Бог да јој прости!) у ужем пријатељском кругу исмијаваи називље„својим грбавком". Несрећник за то не зна, и пише својој немилостивој јараници заносна писма, док му један пријатељ не скине копрену с очију, те га опомене да се и та жена, као год и остале, с њиме руга . . . Онда пропада, као што сам пјесник пјева, пошљедња обмана. Не само нада, но и сама жеља нових „милих варака" гаси се у срцу његову. Ништа му се не чини достојно његовијех трепета и уздисаја. Живот је — вели суморни пјевац — горак и досадан, а свијет је сушто блато: „Ог розега1 рег вешрге, 81;апсо ппо еог. Регх 1' ш^аппо ев&ето, Сћ' е^егпо к> пп сге<1е1. Реп. Веп зеп1;о,

1п пој (Јх сап т^апш, n011 еће 1а зрете, П (1е81с1епо е зреп1;о. Роза рег зетрге. Аз8а1 Ра1рИавМ. Коп уа1 соза пеавипа I тоИ 1;ио1, ве (31 808р1п е Де^па Ба <:егга. Атаго е по1а Ба \Иа, аИго та1 пп11а; е &п^о е П топЈо." Но, пјесник се већ примакао ждријелу вјечне правде. У 39-ој години свога живота склониће се он под милосрдо крило оне „убаве смрти", коју бијаше у својим стиховима опјевао као једини мелем за земаљске невоље. * * * Дубока оригиналност Леопардијева песимизма састоји се у томе, што га он није исповиједао онако бесавјесно, тек да да одушка часовитој пјесничкој сјети или зловољи, него је у њега песимистички поглед на свијет сведен на филозофски систем. Ову је примједбу зналачки образложио Павле Бурже у својој књизи ЗепзаМопз <%' ИаИв, и она је потпуно основана. Оно што сузној поезији Леопардијевој величанствен карактер даје, то је управо контраст између његове јасне свијести о свему, што је лијепо, честито и обзира вриједно у животу, и горкога искуства немиле стварности. Из тога се контраста рађа љута унутрашња борба, страшни сукоб између пјесниковијех идеала и осјећаја сопственијех мана и сопствене немоћи. Он је песимиста; али у његову песимизму, ма да га је свео у систему, нема оне философске спокојности, оне научничке равнодушности, с које се, примјера ради, одликује Шопенхауер; кроз његове се аФоризме провлачи увијек нека немирна чежња, угушени вапај човјека, који зна да недужно страда. Тако је поникла пјесма Силгтји и стихови посвећени Нерини; тако је поникла пјесничка прича Консалво.