Зора

3 0 1 Ј А

331

другоме закачити за кола и изврнути их па ма шта било. Беше снажан и јак као земља. Својом се снагом поносио као во роговима. Кад му по неки пут наиђе крв на очи, он иде ћорамле и буче као бик. Онда се мора или с ким порвати и треснути га о земљу, или се с ким побити и ножем га пробости. Иде и тражи кавге па ма то било чак и у другом селу, на њиви, у потесу, на путу, њему је право, само да се задовољи. Поред снаге, имао је још више вештине у рвању, те му у томе није било на близо пара. Само ко га није добро познавао, тај се усудио пустити се њему у руке. А волео је зачикавати у позивати на рвање, него ишта на свету. Кад му опет нико не изађе на мегдан, он дигне главу, па јордани. Онда окупи грдити момке. Каквим ти их именима не назива. Сви су га познавали, па су за то ћутали и склањали се. А беше у најбољим младићским годинама. II. Никога, чини ми се, нису се девојке плашиле него РаФаила. Ама, зазирале су од њега као пиле од јастреба. Код толиких цура у селу, он није могао наћи себи јаранице. Чак и Вемија Петрина, коју су сматрали онако мало као ударену, склањала се од њега. Види ли га цура, да само иде и да ће се морати с њиме сусрести, одмах удари у страну. Воли ти свака заобићи по читаво пола сата, само да се са њиме не сретне. Њега је опет то љутило што га избегавају. Кад му се дала прилика, светио им се је он, како је само он могао и умео. Он није бирао ни реч

коју ће рећи, ни место где ће рећи. Није он ни на шта пазио и говорио би све, што му на уста дође. Него, од речи не би им било ништа, али је он имао обичај и да се маши девојци. Носио се доста кицошки. На глави је увек имао црни, округли шешир, који је недељом и свечаником сав био окићен смиљем и разним бојеним перјем, што све поотима од девојака. Види ли само у девојке лепу китку смиља за косом или гужвицу лепо обојеног гушчијег перја, а он само промумља: —• О, о, ово је добро за мене! Девојка претрне, гледа само преда се, а он ти лепо узме, па за свој шешир. Онда се почне као луд смејати. — Љутиш ли се? пита као бајаги. — Јок! одговори цура и не подижући главе. — Е де' ме погледај, па ћу ти дати. Девојка ћути, само чепкори као овца пред вуком, а он постоји мало, па оде даље. Њему је било све једно, био пијан, био трезан. Његова је памет увек иста. Само кад је пијан, онда је много луђи. Кад је пијан није њему ништа исукати нож, који му је висио о дугачком сарачу и лупкао га по коленима. Толико пута, пробали су старији људи, да му лепо говоре и да га саветују да не буде такав. Али, он на једно уво чује, а на друго пусти. Била му је таква нарав, али Бога ми је био доста и размажен, јер још није био наишао, што наши казали на „рутав нос". Занимао се печењем креча. Испече колица креча, отера у чаршију и прода, па се с тим трошкара. Кад 1*