Зора
358
К Р 0 Н И К А
IX. ПРВИ ДАН, (у лгуЈкеЂљеиој кући). Сјутра дан рано устану. Она извади бошчалук из сандука, па га дадне да се младожења преобуче. За тим дође по њу јетрва, или заова, те је одведе свекру и свекрви. Она их пољуби у руку, а оније даривају дукатима, бисером и т. д. Сад долазе дјеверови, те је и они даривају такође дукатима, бисером, златним прстењем и т. д. Послије подне настаје стидња. При стидњи се млада обуче, што год љепше може, па је посаде у ћошакуједној соби
гдЈе она стоји, и уз њу Једна млада нева, обично снаха јој, ако је има. На стидњу долази ко год хоће. Ту се само мало посједи и види јеличему млада па сеидеудругу собу, гдје су изложени дјевојачки дарови. X. ДРУГИ ДАН, (у домаћииовој кући). Други дан по доласку своме, млада се нева пошаље у кухињу, да расуче „питу" (Пита је растањено тијесто, које се на жерави пече.) и да скуха хљеб. Тако је одмах већ други дан загрнула рукаве па суче питу, ради и привикава се у новом дому.
-.Ј, Ч_
'■>^4 ^ КРОНИКА
Књижевност СЛОВЕНСКА С р п с к а
Огањ-песан, ловор зимзелен, легенда црногорска. Песма нестиховна Александра Сандића. У Новом Саду. Издање и штампа Браће М. Поповића 1898. Стр. 1—14. Старина књижевник, на свој јединствен начин, својим познатим симпатичним стилом написао је ову одиста красну пјесму у којој пјева витешког Господара Црне Горе и љубљеног владаоца српског, идеалног пјесника и патриоту Књаза Николу. Предневенче. Читанчица за већу и мању децу. Приредио ЧикаЗмајова Загреб 1898. Издање и штампа Српске Штампарије. Цијена 20 новч. Стр. 1—40. „Запита ли врабац с крова, куд нам оде Чика Јова, а ти пјесмо тада реци: Чика Јова от'ш'о дјеци..." И ево га опет међ њима, са оном слатком његовом пјесмом и њежном његовом причом, сад у ПреднеЂбнчету а до који дан већ у Нечену. Није то радост само дјеце, него и оних, који то некад бјеху, — оних, за које некад пјеваше Чика Змај исто овако мило и који се задојише том пјесмом на својем првом кораку у живот и појезију. Није то сама најљепша забава српској дјеци, него корист српској књизи: онај дивни ђердан у који је Змај низао некад бисер ове своје дјечје појезије, ниже ето поново, он се продужује. С тога и Преднепенче поздрављамо као
наЈљепшу „читанчицу за српску ДЈецу и наЈљепши испитни и божићни поклони за њих. Мирисни Цвјети^и за дјецу из енглесшјех цинјетњака пресадио Никола Т. "Бурић, учитељ. У Броду Н. С. 1898. Издање и штампа X. Шулмана. Стр. 1 — 92. Неколико одиста мирисних цвјетића за српску дјецу пресадио је из енглеске градине овај учитељ српске дјеце с пуно једрог укуса, што је лијепо и пуно разумијевања, што је потребно да се пресади. Поред тога лако превођење и чист језик, најљепша је одлика ове књиге са једанаест прича, а и издање и штампа вриједна је исто тако сваке хвале. — Изишла је прва свеска Српске забавне поучне библиотеке, а и прва прича Рамазанских печери од Бранислава Ђ. Нушића. Нушић приказује ове причице старом баби Јовану Илићу. ОваЈ' низ отпочео је лијепом и лаком причом ПрЋнјагимак и СеЋдах, а опширнији приказ донијећемо док седоврши серија ових китњастих сличица; сад их само најискреније препоручујемо. Цијена свесци 10 новчића. Издање и штампа прве српске штампарије Ристе Ј. Савића у Сарајеву. — Беле НОћи, приповијетка Т. М. Достојевског, превео Радослав. Штампарија Јове Каромате у Земуну. — Овоје ваљда већ детти пут, како се ове лијепе Беле ноШ појављују у српском преводу. Неколико политичних листова доносили су их у свој'им подлисцима, а и Слапенска библиотека , од које је прије десетак година изашла прва свеска у Новом Саду, донијела је у свом првом броју. Ако се већ мислило отштампати у засебној књизи, није се морао улагати труд у поновни пријевод. — Иначе саму књигу топло препоручујемо.