Зора

Бр. II.

3 0 Р А

Стр. 65

Долази Птоломеј, који поново говори о Вендима, називајући их великим нароДОМ втос аЕ-јчЗтОУ. Међутим, једно племе тога народа, настањено на обалама Јадранског мора, још и тада није било познато осим под именом Илира. Птоломеј нарочито говори о оним Венедима преко Карпата; шта више, он назива чак и Балтијско море Венедским заливом. ГеограФ Марцијал из Ераклије, у III. вијеку потврђује у своме Периплу Птоломејево тврђење и често спомпње оомђсхоу (венетски залив), и вели, почимље од Висле па се пружа на сјевер до неизвјесности. Најпослије, позната римска Шта1а реи^ш^епата спомиње и она Венеде: УепесИ 8агта4ае. Грци су признавали егзистенцију венетским насеобпнама у Лидији и Фриђији. Помпилио Мела спомиње једну на обалама ПаФлагоније, чије је поријекло, без сумње, прије Омировог доба, јер се Хенети Пафлагони са својим краљем Палеменесом спомињу често у Илијади. Најзад, Славнсте налазе Словене на крајњим границама Галије у славној морнарској републици, која је ратовала против Јулија Цезара на обалама Арморике, и које он назива Венети. Између гпвгпае тепеИсае у Галији налазе се Вендили, а сада Ве11е 1з1е. На Арморичким обалама била је обала и ријека Виндана (1а УП1аше), град Уаппез, бретонски УепеЂ и пристаниште Вге84, који је назив познат Словенима, и обично значи мјесто на обали, узвишеност над ријеком. Слависте веле, да Вандеа долази од Венди, и није немогуће да ће они просиИи, веДе ас. ЗоппсПиз, и!; бегташ а^ип!. 8ог<1ез оттит ас 1огрог ргосегит: соппићиз тЈхНа поп1шМ1 јп 8агта(агит ћа1)14ит Гае<1ап1иг УепеМ тиИит ах топћиз (гахегип!, 2\ Т ат ди1сдш(1 т(;ег Раис^поз Реппоздие ?11уагит ас топШт еп^Ниг, 1а1гостиз регеггап1. Ш ^Јтеп Јп1ег (Јегтапоз роИиз ге1егип1иг, дша е! <1отоз 1т§ип(; е! зси!а дез1ап1 е! ресћппизи ас регт !с11а1е ^аиЗеп!, диае отта 111\'егза багтаО зип!;, 1П р1аи^1го едчодие у1уепУћиз. Репп1з т1га Л-гИаз, 1оес1а раирег!аз: поп агша, поп едш, поп Репа1ез: >1с1ш ћегћа, уезШш ре11ез, сићПе ћитиз. 8о1а т застНиз зрез, ^иаз, тор1а 1егп, озз1ћиз азрегап!. ТасШ вегташа Ех 8. бптт. (доИ., 183-5. 8".

наћи и у називу залива Морбихан Бијело море (тоге Шо) примитивних Словена. Кад је Цезар прешао из Галије у Белгију опет је наишао на једну венедску државу са престоницом ЖзсГггзсит, он спомиње такођер називе словенских мјеста, јегегак што значл мјесто најезеру. Најудаљенију приморску венедску станицу и итинереру Антонина, која се зваше Виндолана или Виндобела, налазимо је на енглеским обалама, и тај крај у средњем вијеку звао се у латинским дипломама §\уше<1, е^епШп«! земља Венеда. И Ђзрманија је засијана варошима, у имену којих, налазимо слог Венд. На завршетку, племе Венда или Венеда налази се најприје настањено на обалама Јадранског мора, гдје је сада Венеција, затим на Дунаву, гдје је сада Беч (УтДеђопа или УИеп); ако са Дунава пређемо на сјевер, преко Карпата, становници обала Бористена и Црног мора такође су Венди. Преко Самогиције и Ливоније шире се до Новгорода, од извОра Волге и обала ГБемена заузимају и крећу се Висли савремено пловећи и прекривајући својим лађама Балтијско море, заузимају ушће Лабе и Одре, губећи се у сред Германије, а тамо помијешани мелез-народ Венделића, доцније Вендала, крјепко доказује утјецај кога су имали Венди над околним народима. Сила Вендска као да је мало трајала, јер већ 300 г. прије Христа, Марсељезац Питеас налази у једном дијелу на Балтику германски народ Гутоне, као препродавце ћилибара; затим Пеучине које Тацит називље и Бастарнима, а то је народ целтски — но временом поњемчен — и простираше се од Ердељских планина и Бесарабије, до сјеверних степа. Доцније, кад се овај јуначки народ Бастарна везао са ческим Целтима, отворио је саобраћај између Балтијског п Јадранског мора, међу Пољским и Илирским Вендима. И тако одвојени и усамљени ускоро и једни и други падоше под јарам својих сусједа. ИЋЕ СЕ)