Зора

Стр. 66

3 0 Р А

• 11Жр|б ШЈГавле Јовановић ннје сликар алегориста. Његоке творевине нијесу дјела симболисте

АКОВСКИ УсТАНАК -— слика Пајв Јошновића (послана Уредништву Зоре на пршсаз)

и мистичара. Једна једина његова слика, Апотеоза Караџићу, иначе његово, јамачно најмање знатно дјело, посао је који га одваја од његовог правца, од школе, која се огледа у траговима његове златне кичице. Његова Фантазија није она пјена која ствара Афродите „аи сћеуеих сГа1§иеб, соШеез сГесише", Фантастпчне призоре на елисејским језерима, тајанственим дворанама, бестијалност кеиеца и сатира у дубоким митским шумама, или персониФикације из живота људи. Он није пјесник замишљених свјетова и народа, гдје мјесто људске расе, онаке каква је, виђамо људске појаве исполинског поријекла са љепотом Аполона Белведерског и снагом Михл-Анџеловог Мојсеја, а гдје женске дражи виђамо оличаване љепотом божанствене Галатеје. У њега не видимо златне двоколице, које по облацима јуре за крилатим ждријебцима или за упрегнутим лавовима покрај срушених колонада каквих старинских дворова. Још је мање модерни реалиста за живот салона, рејп1ге <Је Гате дегенерпсаних аристократа и њихових страсти. Он је сликар живота свог народа; један одличан преставник натуралистичке школе. При томе потпуно оригиналан по мотивима, савршено усамљен у покрајини коју посматра, велик по енергији свога приказивања. Уњеговим сликама нз арбанашког

живота видите Једног умЈетника дубоко зароњеног у психологију страсти свога народа, са типовима потпуно својим и разноликим, и у исто тако потпуној разноликости њихових положаја. Видите читав један живот, запажен мирним оком једног одличног натуралисте. У сликама историјским, гдје можда и није најјачи, видите га највеличанственијег. Натуралисту прве врсте видите у сновима романтичаратакозв. новешколе; али романтичаром га видите само у толико, што тражи надземно и божанствено у животу људи — животу свог народа!* На другом мјесту, у поменутим сликама арбанашким, видимо га са једном видном цртом Фландријских умјетника: да црта ритерски живот, при столу, при чаши вина у чађавој механи Јање Крчмарице, с дјечицом (учећи их оружју) и т. д. Ви видите ту једно расположено, весело и рашћеретано друштво јунака, витезова на окупу, са насмијаним лицима, али од таквих Фландријско-холандских јунака у том различних, пгго се ту не види она развратност живота, срамна похотљивост за тјелесним уживањима, која се види на таким останцима-дјелима грубе холандске школе. Овдје их видите неколико са Јањом, младом и лијепом крчмарицом, чије би око кроз срчали пенџер запалило Травник, а не срце у јунаку, -— али их видите само у једноЈ дискретној шали оног старине ашика, у шали која је свједок моралне висине на којој стоји српскн народ на сваком мјесту. У * Примјер Таковски Устанак.