Зора

Бр. II.

3 0 Р А

Стр. 43

рода имају да шире књигу, ваљало би да свој рад удесе много интензивније и да не пропусте ни једну згоду, ни један кутић, којем би било теже да на лак начин и брзу руку може набавити и најновије ствари српске књижевности. Стоваришта издавачка морају бити расута од највећих до најмањих партија по цијелом Српству, и мора се уклонити сваки иверак, који би сметао брзом и лаком саобраћају набављања сваке књиге. Концесиониране књижарнице* ваља коначно укинути, јер оне само сметају напретку књиге. Не смије се ићи за тим да се дижу књижарнице на штету књиге. Ако мора бити жртава, нека их књижарнице сносе ради користи српске књиге. Преко годишњих празника на све стране разлијеће се јато сриских ђака средњих и виишх школа долазећи у додир са свима сталежима друштвеним, и као будући цвијет српске интелигенције, зар би имао и љепшу и лакшу једну патриотску задаћу да изврши, до да протури у свом кругу ма и најмању количину оног блага, које је и њему хљеб насушни. Српска књига нека му ни у данима одмора не буде заборављена. Сриски манасшири, нарочито они у Фрушкој Гори, мила су мјеста сваком Србину, и он их радо полази, користећи се свесрдним гостољубљем њених настојатеља. Ове задужбине могле би послужити српској књизи, не пропуштајући прилике, да им сваки гост, успомене ради, понесе

коју књигу са нарочитим знаком на њој, који би га потсјећао на оно неколико пријатних часова, проведених у овим питомим мјестима. А гост би се радо одужио увијек већим новчаним даром, но што је номинална вриједност књиге, чији би сувишак био тиха капља у ковчежић Фонду Светога Саве или друге какве просвјетне задужбине. Сриска зкурналисшика , која посвећује своје ступце и најнезнатнијим ситницама свјетскога метежа, могла би са много већим маром пропагисати за српску књигу, него што то данас чини. Има листова који нијесу у стању, ни пријепис са корица које књиге, ради приказа, да препишу, а о сталној рубрици, која би у већој мјери водила бригу о српској књижевности, нема ни спомена. Толико неинтересовање, мора се пребацити српској политичкој штампи тим прије, што она допире много више у све слојеве народне, него ма који књижевни лист. Мјесто биљежака „како је побјегао крокодил из менажерије" и „како је умрла једна баба од сто година", нека се донесе ма и најмањи приказ књиге, књижевног листа, нека се ваљана ствар и прештампа, она ће постићи успјеха, а крокодили и бабе остаће и надаље само крокодили и бабе. Удруокење иријашеља сриске књиге имало би на уму ово неколико напомена, добачених без системе и одређене Форме, и могло би још многу другу прилику, осим ових, употребити у корист свог задатка, у приЛОГ српске књиге. 8етрег.

* Књижарнице у Србији, једине су овлатћене да растурају државна издања. Зашто и све друге књижарниде не би имале право на то? 1*