Зора

Стр. 70

3 0 Р А

Бр. II.

алн ми ни то не знаде ни један рећи. Најпослије ми једна жена рече, да се Мбра Мбром рађа. А то је она дјевојка, која се роди у црвеној кошуљи. Мбре притискују, мбре, како рекох, највише невјернике, а по то.м и оне, с којима је у каквој завади. Тако је дјевојка Ружа Вучинова из села Вртијеша (код Мостара) морила само неког Андрију Врбића из истог села. Андрија је с њоме много љубовао, те је изневјерио. Некога пак млинара у Вољевичиној млиници (воденици) у Благају морила је нека дјевојка, ради неког ината. Мбра мбри тако, да притисне људе на спавању и тако га чврсто стисне, да не може ни макнути. Да се Мбра ухвати, чуо сам овај начин: Треба узети собом кантар, (мјера за тежину), кад се пође да спава и сакрити га под покривач, да га не би Мбра опазила, јер би се тада вратила. Кад она дође и притисне, треба дати сву снагу, брзо извадити кантар, те је његовим кукама закучити. И Мбра је тад ухваћена! Тако је учинио и онај млинар у Вољевичиној млиници у Благају, те је ухватио дјевојку из комшилука, из Благаја. Она га је тада молила, да је не прокаже не повиди, а да неће њега више нигда морити, што јој овај и обећа, — те је не ћу, вели он, никад ни проказати. Мору, кад прокажу, она више не може родити. Мбра се може и претварати, тако се она претвори у муху, кад хоће да униђе кроз кључаоницу у чију собу. Вјештица. — Она жена, која је била дјевојком Мбра, постане кад се уда вјештица. Она, као и Мбра, обдан ради код куће, а обноћ излази, али не мори, него добије такву снагу, да може од туђих крава млијеко пренијети у свој котао; за тим да из једне богате куће преноси ствари у своју и да се свети. Она се свети тако, да једној женп (човјеку) у кога су ситна

дјеца, исиса им крв из жличице, и оно, након кратког времена, свене и умре. Вјештица дакле, на свој млин воду навраћа, јер преноси из туђе куће нафаку у своју и свети се. За дјецу, којој вјештица исиса крв из жличице, постоји лијек, који се зове „срчаник". Тај је лијек бљувотина. коју вјештица избљује на камен, пошто чељадету испије крв. Та се бљувотина стврдне и, ко јс нађе, може да лијечи дјецу, којој вјештица исппје крв из жличице. Треба помијешати комадић срчаника са водом и дијете засркнути, и оно је, с помоћу Божјом, оздравило. Срчаник сам гледао; слпчи на зечју со. Каленица. — И она је удата жена. За њу вриједи све оно, што сам рекао за вјештицу. Она и јест врста вјештице, само се од ње разликује тијем, што њезин труп остаје код куће, а дух јој лијеће у виду мушице. Иначе ради све, што и вјештица. Див је крупна људина, са једнијем оком на врх главе.* Он има неизмјерну снагу. Веле да може једним ударцем срушити највеће куће, а руком може да истегне читаво стабло са жилама из земље. Он станује по високим горама. Кад ухвати човјека, поједе га. Прича се, како је некакав чобанин чувао овце на Вележи, па надавши се за једном тицом, стиже у један гозд, гдје га ухвати див. Див га одведе у једну пећину, стакне ватру, а он леже да спава, рекавши њему, да га пробуди, док се ватра добро разгори. Кад је див заспао, чобан намисли да га убије. Али како ? Он не може подигнутп камен, којим би му најмању ожљеду учинио, ударивши га. На једном угледа један велики гвозден ражањ и сину му мисао, да га њиме усмрти. Узе ражањ, запрета га у жераву, док се овај усија, а за тим га тешком муком подигне и удари дива у оно око, што га је имао * Дакле из Фамилије мнголошких Циклопа, из које је и класични ПолиФеј. Ур.