Зора

Бр. IV.

3 О Р А

Стр. 133

с1|гопоТодтса гегиш ћип^апсагит. Рагз П. стр. 408—4 09 Ви(1ае. МБСОХСУ!). Овај Алибег управник Смедерева имао је поред себе и брата Скендер-бега, али се не види да ли је он учествовао у овом Али-беговом походу преко Саве. Како биљежи А Бонфини )). Али-бег је врло рђаво прошао. Прешавши Саву попали, поплијени сва села до којијех је стигао. Допре до Футога. Зароби силно робље. Али два брата Сокољанина, Петар и Михајло МГсћае! е!; Рекит 2оско11) с малим одјелењем војске стигну Али-бега на самој обали савској и ту се сударе. Послије жестоке битке Али-бег би побијеђен, нагнан на Саву, те пређе на десну обалу. Многи Турци изгибоше, а многи се подавише у Саву. Алп-бег побјегне у Смедерево. Оваких испада Али-бегових у земље угарске краљевине било је више. Тек кад Змај-деспот Вук дође за војводу С-рбима с оне стране Саве и Дунава, ови су упади Али-бегови били чешће сузбијани. Овдје ћемо поменутп неколико најзнатнијих сукоба између Али-бега и Змај-деспота Вука. У зиму 1475. год. угарски краљ Матија с војском од 10.000 сиђе у Срем с намјером да заузме Шабац. Имајући Виоград у рукама и освојивши Шабац, жељели су сад да ишчупају из турских руку и Смедерево. Али то није био лак посао, јер тамо бјеше и вјешт војсковођа и храбри јунак Али-бег. У то вријеме вођаше се рат између Турака и Влашке. Али-бег, како вели Воп&ш у поменутом дјелу (стр. 594 и 595), желећп да се користп тим ратом скупи до 4000 коњанпка, пређе Дунав и допре чак до Темишвара плијенећи, палећи и свуда пустош сијући. Силно робље нароби и поведе у ропство. Чувши за ово Вук (Ке содпЉ ћирив) и војвода Димитрије Јакшпћ, скупе војску и пођу против Али-бега. С њима бијаху још и ове угарске војводе: Алберт и Амброзио Нађ, Петар Доци (мислим да је ') Ап1опп В оп Д ш Абсп1ат: Кегит Нип^апсагит. 1лрз1ае МВССХХХ1 ес1Шо зерИто р. 543.

овај Петар у пјесмама познат под именом „Дојчин Петар варадински бан"), Франциско Аристио, Петар Емерик и Ладпслав. Сукобивши се са Али-бегом очајнички су се тукли и с једне и с друге стране, Турцп су најпослнје потиснути, разбијенп и тако у нереду навале на Дунаво, те се многи подаве, Али-бег с мало војске дочепа се лађа и умакне у Смедерево. Ту у тој битци, погибе Али-бегов брат Скеидер-бег. Наш троношки љетописац прича како се и сам Димитрије Јакшић са Балпбегом (мислим са Скендер-бегом) сукобио, па се гукли мачевима, па се послије дохватили голим рукама, док најпослије не надвлада Јакшић, обори противника на земљу и закоље ножем (Гласник стр. уч. друш. књ. V. стр. 110). Ова је битка, вели ВопДпИ, била код мЈеста Рогагт-а тридесет хиљада корака далеко од Смедерева. Ја мислим да је то Позкезкена у Банату, а доцније ћемо виђети да је народно предање то везало за град ПоЈсаревац у Србијп. (О овој бици види једно писмо писано Матији Корвпну 15 августа 1647. штампано у Гласн. Срп. учен. друштва II. одељ. књ XIV. стр. 238). Ово је био срећан успјех за Змај-деспота Вука. Послије овога Вук удари и порушп Ковин у Банату, како веле наши љетописци. Одмах послије овога Вук је прешао на десну обалу Дунава и почео на годоминском пољу спремати утврђењаза опсаду Смедерева. Није се радило брзо,јер се ишчекивало на Флоту (24 лађе),које су биле наручене у Регенсбургу. Али-бегје, како изгледа, за све то вријеме био затворен у Смедереву, и отуда испадима узнемиривао Србе, који су радили подпжући опкопе. Тако је протекло цијело љего 1476 год. Турци, побиједивши Стефана, молдавског војводу, ударе у земљу са 40.000 војника на српска утврђења, око Смедерева. Попале палисаде и дрвенарију, нагнају посаду на предају и тако пропаде нада деспоту Вуку да освоји Смедерево. Тако се оклијевањем Угарске избави Али-бег незгодна положаја. т.е се)

/