Зора

Бр. IV.

3 0 Р А

Стр. 149

носи Поп Ђукино вино од. Благ. Кечкића; Б о ж ј и човек ол Р. М. Тасића и Седе Власи од Жив. Д. Павловића. Од превода почела је излазити прича: Бих 111 ^епећггз 1иее<; Хенриха Сјенкијевића. Даљих бројева овог листа нијесмо примили. Женскп Свет у 3 броју има чланак: С в атовски обичаји код неких старих народа превела Савка; Услужност, ћеретање 01§;е ^УоћЉгиск и у листку свршетак приче: П р аштај од Д. Неранџић-Брашованове. Лијепи су оно неколико стихова Илије Белеслина : И з м е д е н и х д а н а, преливених благим хумором и неком наивношћу. У овом броју као и у сваком много је ли-

јепих и корисних биљежака као и извјештај рада женских задруга. ГСараџцК лист за српски народни живот, обичаје и предање, издаје и уређује Тих. Р. Ђорђевић, проф Алексиначке учитељске школе. Важност задаће овога листа стећи ће симпатије еваког родољуба, било материјалном било сарадничком потпором. Нарочито упозорујемо скупљаче Народног Блага на овај лист. Учител .СКН Пријатељ излази сваке недјеље у Биограду под уредништвом: Саве И. Шибалића. За сада смо примили неколико бројева и видимо да је лист до душе слабе спољашње израде, али разноврстан садржај ступаца препоручује ово подузеће. \1/ \1/ I 1 I <а-

V*/

ктоникк I-

Књижевност -« С Л 0 15 Е II С К А 5К0 р п с к а Наша питања српеким књпжевницима. 1. Шта мислите о српској сувременој књижевности? 2. Дали се и који утјецај из страних литература осјећа у српској књижевности? 3. Шта мислите о српској читалачкој публици? 4. Штамислите о српској крпгици, њеном данашњем утјецају и позиву ? 5. Шта мпслите о Срп. Књижевном Конгрссу ? 6. Шта мислите о српској понуларној књижевносги? 7. Шта мислите о српској драми? 8. Како судите о хумору у нашој књижевности ? 9. Шта мислите о дјечјој књпжевности у нас Срба? 10. Шта мпслите о утјецају данашњих политичкпх прилика у Срба на развитак народне књижевности, особито белетрнстике? Ових десет питања управили смо на најбол.е старије и млађе представнике Српске Књижевносги, с увјеравањем да ћемо на тај начин моћи да саопћпмо читаоцнма нашег лигта мишљења наших најмјеродавнијих и то оглавннм и највећма сувременим питањима несређених одношаја наше књиге. Мн смо већ добили лијеп број олгоиора и са мајском сђссском почећемо их нзности. Умољавамо све оне који нам још не послаше свој одговор, да пошаљу шго прије; јер ћемо донешење тијех чланака почети тек пошто примимо и потопи одгопор, како би био сваки писан један од другога потпуно незавнсно.

Књижснни радови архимандрита НиШфора Дучика. Борба добровољачког кора Ибарске Војске 1876 год. и усташких чете Јаворског Кора 1877—78 (Гласник срп. ученог дрштва друго одјелење књига 13) Биоград Држ. штампарија. 1899. Цпјена 3 дин. Писац ове књиге уважени анадемик г. Н. Дучић био је одлучио, како сам велиу Предговору, да не пише ову књигу али „дознавши с једне стране да лица пз Кора, која бн способпа била да пишу, немају за то потпуно потребнијех прибиљежака; с друге стране читајући у Ратнику чланак: Војно Географски опнс зсмљигита, на коме су српске групе оперирале у Турској и т. д. нађох неколико промашеипјех Факата из бојева споменутог Кора; с тога прегнух да пзпдем из те резерве и опишем његову борбу, док ми је још свјежа у памети". — „Није лпјепо за српске научнике и књижевнике, нахвалице историке, на ни за интелекгуалпу репутацају Српскога Народа да странци састављају и пишу нашу историју за нас! п да ми очекујемо од њих оно што ваља да они очекују од нас! — Па још кад се зна и кад је наука потврдила да је она историја најистинитија коју гшшу очевнци и учасници великог догађаја, разумије се на основу Факата тачно и истиниго". Наше није да се упуштамо у оцјену ове књиге ; оставл.амо то стручњацима. Напомињемо само да је писац ове књиге био сам командант Јаворског Кора и да је ова књига нека автобиографија ратника из онијех свијеглпјех васкрсних дана и да се чига са особитпм интсресом, с чега је топло препоручујемо. Како је наш деда Живап оставио назаренство. 00 Владимира ДимитријемЉа, Катих. не-