Зора

Стр. 150

3 0 Р А

Бр. IV.

штанског. Биоград 18.98. стр. 57. Цијена 20 нч. (прешт. из Вјесника Срп: Цркве.) — Писац је ове књиге издао већ два патриотска дјела: Назаренство, његова историја и суштина , а друго: Зашто се у нас назаренстпо шири н како би се могло спријечити. Стручна оцјена изрекла је о овим кљигама врло иохвалап суд. То је препорука унапријед и за књигу под горњнм надписом. Архимандрит Н. Дучп1>, акабемнк: 11ек]>олог. Автокефалмп архиепископ биоградскп п митронолит краљевине Србије Михајло. 1826—1808. Мцирл поема М. Ј. Љермонтопа превео Ник. Ст. Љубиша. Прештампапо из „Гласа Црногорца". Цетиње К. Ц. Државна Штампарија. 1899. Оно што се лани рекло у Зори за препјев Лермонтовљевог Властелин Орше од Драговића, то би се могло рећи исто и за Мцирн, којег превађају ево исте године и по други пут, (превео га је недавио у Делу пок. Глушевић) и то сада са много мање среће. Овдје ни ритам, ни језик ни у опће Форма није онако као у Глушчевића, и ако се ни за онај пријевод не би могло рећи да је потпуно успио. Овдје чак преводилац ломи стихове на китице што то није у оригиналу; везује их како он хоће, а то није у оригиналу и не би смјело бити ни овдје. Нарочито је језик скарадан — најобичнији језик с црногорске пијаце без отменије књижевничке елоквенције, а све друго шго бисмо тражили овдје као од пјесника, не задовољава нас, јер пријевод не показује никако дјело пјесника, него дјело обичног грађанина. Мцири није Мцири, она дивна и романтична историјица из Љермонтова, то је овдје сад једна жута књижица са укалупљеним строФама, баналним језиком и необично мизерном римом. Поред оваких препјева српска би књижевност остала увијек без препјева — ови би само показивали како се то у нас не умије. Р. Р-с. Плитвпчка јевера и њпхова околииа. Неки К. Д. М. издао је позив на претплату на дјело под горњим натписом. (Жеља му је да српски народ Плитвичка језера пригрли као своја и да их љети походи.) Књигу је наградила Српска Матица из Фонда Ј. Наке Миклушког. Изнијеће 13 табака са 50 слика и копија, а имаће као додатак Хрватске и Славоније и карту Плитвичких језера Су 3 боје). Цијена ће бити 3 круне. Скупљачима десета на поклон. Рок претплате Ђурђевдан. Грех од Нетла оригинална приповијетка пз Турског Мухамеданског живота од Алексе Кристића изашла је из штампе, прва свеска може се добпти код писца, код свију књижара у Биограду и у штампарији г. Т. К. Наумовнћа. Васпна улица бр. 4. Из школе у жинот зове се нов роман што га је напнсио Радоје Домановић, даровити млади при-

новједач и сарадник наше Зоре. Писац је уједно вољан да овај свој комад драматише. Лекцпје пз православно-хришКанског догматичког богословља по рускијем богословима за своје ученике богословско учитељске школе саставио Лазар Т. Перовнћ. Цегиње К. Ц. Државна Штампирија 1897. Стр. 153. Цијена 1 фор. Нешто о занатима у Мостару зове се лијеп чланак Луке Грђића Бјелокосића, којн излази у загребачком Привреднику. Ово је одломак већег пишчевог састава који се зове „Мостар некад и сад." Школе у држави Њемпн.иКа написао Миленко Вукићевић професор (прештампано из Годишњице Н. Чупића XVIII.) Биоград. Срп. Краљ.Штамп. 1899. Цијена 1 динар. 8" стр. 42. Ово је лијеп један прилог историји српског школства. Писац ове књиге, наш цијењени сурадник, познат је по пређашњим својим лијепим радовима на пољу народне повјеснице, а за културну повјесницу српску, којој је намијењено и ово дјелце, писац има заслуга са пређашњом својом студијом Школалш српским до архијепископија. Нека је ова лијепа књига препоручена сваком љубитељу повјеснице, а нарочито српским наставницима. Нрод пј>ича из историје сшарога Ђијека с грчког М. Ј. М. у нздању књиж. Ст. X. Поповића, у Крагујевцу. Најзаннмљивије приче и описи из чувене Иродотове Историје, нарочито подесно за оне, који уче или воле историју старих народа. Стога је ми од наше стране топло препоручујемо Стр: 1-УШ и 1-248. Цијена 1 динар. ^СТРАН

Француска I*' Аг1 (1' есгјге еизе^пе еп ушу! 1о<;он8 роз Ап1огпе АЊа1а1 (Со1ш. Рап.ч) 1899. — Не треба се вараги самим насловом: писац не тврди да се са двадесет лекцпја може да се научи ппсати, он само хоће да у двадесет лекција изнесе основна, битна начела вјештине стила. Мјесеци и године вјежбања потребни су да се дође до жељене мете. 'Галенат је основ, а оваким лекцијама стил се може мало по мало задобити, али нпкада импровизовати. — Писац то не крије, и непрестано наглашује како је једини његов задатак да их корисно упућује. „Ја сам прочитао, вели он, готово све Уџбенике и све Теорије књизкешости. Ннједна не учи технички и практички вјештину писања. Ни у једној нијесам нашао показипање прецедура стила, разлагање заната писања, унутрашњу и поједињачну науку реченица. Пз теоријских књига не учимо се да се дивимо згради, али не да је и ми градимо." — У мјесто да каже, као старн аутори: „Главне особине стила јссу правилпост, збијеност, отмјеност...", што је тачно, а и