Зора

Бр. VII.

3 0 Р А

Стр. 251

руску литературу пажњу цивилизованог свијета. Са таком ђенијалном памећу, и творачком снагом (не заборавимо, да је Пушкин онако гранцијозну ствар, као „Полтаву" довршио за нешто мање од мјесеца, да је од 15 година у велико пјевао, и док други уче, он је постао великим писцем, знала га је сва васпитана Русија,) и са таким изображењем, Пушкин је морао бити одличан оцјењивач туђих производа. Шегове критичке примједбе и оцјене дају му лијепо мјесто међу критичарима. Он је на много ствари упутио најзнаменитнјег рускога критичара Бјелинскога, и први разумио његов значај. Замишљајући издавање листа, Пушкин се свакако старао, да Бјелинскога привуче у своје сараднике. Пушкин је радио на свима врстама књижевнога поља. Лирика, роман, историјска драма, сагира, критика — све је то нашло у Пушкину усреднога раденика и ђенијалнога преставника. Нико као он нпје оцјенио позив једнога писца. Он у једној пјесми каже: „Ти си цар; живи сам. Иди слободно путем, куда те вуче разум, и омиљене мисли претварај у дивне плодове. Не тражи награде и не треба ти. Награда је у теби самоме, ти си свој "судија! Ти ћеш најстрожије и најбоље сам себе оцијенити. Јеси ли задовољан својим трудом, вјештаче? — Јеси? Е па и не треба ти ништа боље. Нека те маса псује, нека пљује на олтар твојих светиња, ти си задовољан!" Свеједно, шго је спољашњи Пушкинов живот био врло тежак, он је књижевност —■ ОцЈЕНЕ И 01>8епа1ог10П8 гесиегШез а 1а та1зоп Лез епЈан1з та1а<1ез (скетт доигдав). Соп(гЉи11011 а Ге1и(1е (1е 1а Вгопсћорпешпоше сопзесиИуе аих еп1ег11е8 аих еп!егИе8 шГапШе«. Тћезе таидига1е ргезепГее а 1а /асиИе Ле тепесте Ле Сгепе^е роиг оШетг 1е дгаЛе Ле <1ос1еиг еп МеЛесте 'раг 31ерпапе

уздизао више свега, љубио је више свега, и никада није изневјерио прави пишчев позив. Па кад је Пушкин изнио све, што је било љепше у прошломе вијеку кад је тако разумио руску прошлост и душу, кад је његов рад био тако свестран, да му је један ученик пјевао: За Русију је, као и Русија, Он грандиозан и велик, кад је он отац садање руске литературе, кад је он моћно дрво, из кога су изникле толике силне гране, онда зар није право оцијенио Гогољ, Тургењев и Достојевски значај Пушкинов? Онје — пјесник и ништа више; он се примакао самоме средишту рускога живота; значај му је пророчански. Јест, он је — пјесник, он је писац у потпуном смислу те ријечи, нико није разумио Русију као он, како је само у својим дивним производима извео њезине најтајније мисли; ни један писац није имао онакога пророчанскога значаја. јер је свој новијој руској литератури дао пут. Пушкин добија значај нацијоналнога пјесника. Треба стати на земљиште историјскога живота рускога народа, разумјети његове тежње, па тек онда оцјенити Пушкина, и заволити његову музу као рођену, без које се дисати и живити не може. Ако „у данима тешких размишљања о отаџбини служи као ослонац руски језик" такав исти ослонац и Пушкинов је стих, велики, моћни, праведни и слободни! Руски је језик дат великоме народу, али само велики народ могао је дати Пушкина! Мостар Вукосава Иванишевпћева

ПРИКАЗИ 6ои1оуИсћ. вепе^е. Јтргтепе V. Тароптег (Вие Ае Сагоиде 19) 1899. Зора није медецински лист, нити је приказивач књиге под горњим натписом медецинар; али што са овим стручним дјелом ми упознајемо српске читаоце узрок је то, што је књигу написао Србин, а што