Зора

Стр. 252

3 0 Р А

Бр. VII.

баш упознајемо посебно Зорине читаоце, том је посебан разлог: што је писац те књиге Херцеговац. Г. Б-г. Ст. Гутовић је Гачанин који је предходне студије, ниже заводе средње школе учио у Биограду, а више разреде у Женеви, гдје је — борећи се са најтежим материјалним приликама довршио школовање у универзитету Женевском (гдје је постао и доктором цјелокупне медецине). Његова је горња расправа као што се види, дисертација за докторско достојанство, но ствар потпуно стручна, ради чега сваку оцјену остављамо онима од његове струке. Констатујемо само да је за сваког образованог читаоца, познаваоца Француског језика, ова расправа веома интересна. Ево чиме се наш поштовани земљак бави у њој. Ријеч је ту о једној обичној болести —• запаљењу плућа новорођене дјеце, проузрокованом инфекцијом бацила којп су узрок проливу. Познато је, да се ти бацили, микроби, налазе у цијелом организму човјека: устима, стомаку, цријевима и т. д. Они могу постати патоженески, те изазивљу и творе поменуту болест, којом се бави ова књига. Г. В-г. Гутовић тражио је узрок проливу код дјеце, те је дошао до закључка да је начин храњења главни узрок тој страшној болести која затире '/з д Ј е Ч е ( 3 / 3 од свих других болести а '/ 3 °Д ове )Он овдје дијели најприје дјечје матере на три класе: прва и највећа је она чзеликоиарошка сиротиња: куварице, фабричке раднице, гувернанте и т. д. Оне сироте своју дјецу обично не могу да исхране добром храном. Ј±>их за то обично хране компиром и брашном а ријетко кад млијеком. Друга класа су дјекојке са својолг (ианбрачном) дјецом. Француска је у бризи за множење свог народа одредила свакој дјепојци са таким дјететом 15 динара мјесечне потпоре за издржавање дјетета. (Једна тужна истина!) Она том потпором одржаје своје дијете у туђој кући да се храни макар и онаком храном коју поменусмо. Трећа класа матера то су болесне лгајке. Стара је љечничка препорука да се болесне дјевојке не треба да удају; ако се удају, не треба да имају дјеце, а ако имају дјеце не треба да их оне хране својим млијеком, јер од њега умиру 90"/о невине дјечице. Свакако она друга тзј>ста лгатера (дјевојке с дјецом) највише затиру свој пород тиме што неће да га хране својим прсима да

тобож сачувају љепоту. На 23. стр. доказује писац да на 546 дјеце, која су умрла у неко вријеме од пролива, само је њих 63 било која су хран.ена материнским млијеком. Друга су храњена вјештачким хранама из апотека и фабрика или на апотекарске боце са млијеком крављим који је тако често пун отровних микроба. Вјештачка така храна не могући се сваритп у стомаку и цријевима новорођенчадп, она се укисели и поквари, ту се направи трулеж гдје се обични бацили претворе тад у такозв. патолошке. Ови бацили луче отров који проузрокује запаљење цријева, (такозв. аитерит), а ова луче огромну течност (пролив). Тај пролив је узрок те дијете тад грдно омршави, а дјетиње тијело достигне температуру од 40°. Ту наступа и кисјело и жучно бљување код дјеце п та тако колерична дјеца обично поврате сву храну. Ако се болест не спријечи, она постаје бјешња: цријева добију вишп степен запаљења, те се направе улцери из којих тече крв (такозв. хематемеза). Тај отров пређе у Велику Циркулацију крви, он доспијева у све друге органе унутарње, носећи собом бацилне колоније, ушљед чега наступа обично запаљење дјечјих плућа и бронкија. 1) г. Гутовић је опажања вршио над двадесетеро болесне дјеце, биљежећи редовно њихово свакидање стање. Сва су била храњена вЈештачком храном. Имали су најприје пролив а за тим запаљење плућа и бронкија. Од то 20 дјеце 14 пх је умрло. Он је међутим правио експирпменте са тим отровним микробима уштрцавајући их у друге животиње мачке, зечеве и т. д., које су од тих микроба цркавале — Ова књига и јесу, у главном, свакидање биљешке тог експериментирања. Конклузија је ово: 1. Пролив код дјеце ма какве природе био производи компликације, т. ј. отрује друге органе, мозак, кичмену мождину, органа за дисање, плућа н бронкије. 2. Та компликација врши се помоћу патогенских бацила која долазе из цријева по.моћу лимфатичне и крвне циркулације (крвотока). Бацили су разни. Најопаснији се зову стафилококуси, стрегитококуси, колибасил и т. д. 3. Ти исти микроби находе се у млијеку крава, у ваздуху и свим поквареним јелима. Ших јаки стомаци могу још да пониште помоћу свог гастризног сока и хрорне киселине, али које дјеца немају. Они им зато и отрују цпо органи-