Зора

Стр. 262

3 0 Р А

Бр. VIII -IX.

На VII. Шта мислил о срисТсој драми. — Можда бисмо од свију грана наше књижевности могли бити понајзадовољнији са напретком, који је учинила драматска књижевност. Од Рајићева Цара Уроша до данашњих драматских производа какав напредак! Комедија и грађански драмат ниже стоје; али историска трагедија неће уступати тој врсти у других Словена. На VIII. Шша мислим о хумору у нашој књиокевности. — Хумор је за -цијело један од најФинијих цвијетова човјечијега духа, зато га тако ријетко и налазимо у свима литературама. У нас били би му не лоши представници Доситија, Радонић. Од живих хумориста наших стоји јединствени Стеван Сремац. На IX. Шша мислим, о дјечјо1 књио1севносши у нас Срба. — Дјечија књижевност канда у нас понајбоље цвјета, она, управо рећи, буја. Дохватили је разни шпекуланти, као добру музару. Непрестано ничу књиге за дјецу, на сву прилику са рачуном писаца и издавача, да ће све то родитељи покуповати за своју милу дјецу. Да ли пак те књиге одговарају правом задатку те књижевности, то нека ријеше стручни ггедагози. Свакако ваља рећи, да су до данас најбоље пјесме за дјецу писали Суботић и Јовановић Змај. На X. Шша мислим о утицају данашњих политичких прилика у Срба на развитак народне књизкевносши, особито белетристике. Тај утицај посве је шкодљив. Ако у томе може бити утјехе, што се тај шкодљиви утицај политике на књижевност свуда опажа, не само у нас, онда се можемо донекле и помирити са том незгодом. Прије неку годину један берлински журналиста разаслао је главнијим њемачким писцима пи-

тање, шта они мисле о будућности њемачке књижевности. Ни један одговор није био утјешаи. Сви су се жалили у главном за журналистику, која апсорбује многу литерарну снагу и у опште не да, да књижевни производи буду усавршавани, као када би се набљудавало начело: попит ргета1иг т аппит. Један одговор гласио је, да у двадесет првом стољећуу општенећебитиу Нијемаца онога, што се у строгом смислу зове литературом, јер ће све то да апсорбује политика и политична журналистика. Ми смо тај штетни утицај политике на књижевност већ искусили. Развитак нашелијепе литературе од прије 40 година прекинут је 1862. године, када су се Срби и у Аустроугарској и у Србији могли живљебацити на политику. Те године "испјевали су своје најљепше пјесме Јакшић, Јовановић (тада још не Змај), Каћански, Костић. Боље што ни они нису пошље тога испјевали, а они и данас стоје на српском Парнасу на првом мјесту. Њихови епигони још их нијесу ни достигли, а камо ли надмашили. Али за то ја не очајавам о будућности. Још има у нашем народу пуно сила, које немају начина, да се огледају на књижевном пољу. Једва половина народа може да учествује у књижевном раду. Дођу ли Срби до већа политична средишта, утицаће то и на развитак књижевности, која код свих политичних не врло наклоњених прилика нарочито на пољу белетристике показује неоспоран напредак. Биоград '|ј<>||1,е П (ШОВи1> А<3 1. Шша мислим о српској савременој књиокевносши. — Са савременом књижевности не можемо у опће бити задовољни. Научна књиж. одговара још прилично потребама, но