Зора

Вр. УП1.—IX.

3 0 Р А

Стр. 263

белетристика је у опадању. Старије значајније појаве или не раде, (Адамов) или се истрошиле (Матавуљ, Веселиновић) а новијих, да их замијену нема, ма да би их критика хтјела силом да створи. (Сремац, Ранковић, Домановић!) изузетак је М. Будисављевић, који у истини много обриче. Ас1 2. Да ли се, и који, утицај из страиих литература осјећа у Сриској књиокевности. —• На белетр. се показује особито код приповједача утицај западне модерне, несносно материјалистичке школе. Веризам је њихов често пута са свим несварљив. (Матош ! Сремац); идеализам и одушевљење у опће мало је заступљено (Илијћ, Зарија Поповић, Вукићевић, Матијашић, Будисављ.) Ас1 3. Шша лшслим о сриској чишалачкој иублици. — Праве читалачке публике нема. Књижевничка дјела праве вриједности читају скоро једино књижевници, иначе интелигенција слабо уз стране литературе. Јединојошшто читапогдјегдје белетр. новине и подлистке у полит. новинама. Трговачки сталеж а и донекле занатлијски, који је држао душу књиж. производима, не интересује се више за књигу, свак је ангажован партизан, те му то апсорбује сав интерес душевни. Сгоз публика (маса) воли да чита шкандалозне ствари, пикантерије и донекле грубље хумористичне ствари. Прост народ не чита махом (осим демагошких новина) ништа. Ас1 4. Шта мислилг о сриској критици, пенол1 данашњелг утпцају и иозиву. — Критика хоће да је и сувише сувремена, те калами силом западне модерне захтјеве на нашу нејаку књижевност. Сувише је високоучена и доктринарна, а уз то није објективна, те се човек не може ослонити на њу, но мора сам да

прочита, о чему хоће да стече суда. Утицаја на књижевност нема скоро никаква. Критичари не пишу да хвале што је за хвалу а да исправе, што треба исправити, но се разбацуЈу својом ученошћу и попабирченим Фразама често без значаја. Ко од њих не спомене и цитира Тена, Бјељинског, Нордауа и Францоза, тај држи да није одговорио својој задаћи. И партизанство политичко често заслијепљује критичаре. Ас1 5. Шта лтслим о Сриском Литерарном Конгресу. — Конгрес књиж. је преко потребан. Не може се од њега захтијевати да директно даде полета књижевности (јер ова је неодвојна од времена и прилика) али би је кадар био ипак нешто унаприједити и пренијети на погоднију основу. Задатак би му био, да прије свега утврди правопис, да створи објективан и стручан критички Форум и да моралном пресијом па и насиљем створи или управо рашири круг чит. публике. (Организирана колпортража препоручених дјела). Ово се може само ако се споразумије са књижарима, те уреди одношаје између књижевника и књижара. Задатак би му био и да створи или бар припреми терен за свесрпско културно друштво. Ас1 6. Шта мислил1 о сриској иоиуларној књизкевности. — Популарна књижевност није у рукама књижевника но несавјесних књижара, који је занављају већином само шкодљивом храном. (Библиотеке за грош). Коњевићева задужбина не врши дужност. Поред скроз непотребних (и комичних) издања, нема ни једне историје ни српске ни опће, не издаје умотворине народне, што би их народ најрадије читао. Поука је у њеним издањима сухопарна и доктринарна. Народ не воли тако