Зора

Бр. X.

3 0 Р А

Стр. 331

се према томе знате управљати. То ћете, чини ми се, и од ње тешко моћи сазнати. Није ни пола цигарете попушио, па је баци и другу запали. — Ви сте нервозни, младићу, мишљах ја даље. Ако су вам лекари због тога препоручили путовање по мору, нећете се излечити. Заљубићете се у лепу црнојку, јер сте нашли предмет који ће задовољавати вашу нервозност, дражећи је све више. — Она ме већ мучи, био је израз његових покрета на наслоњачп, па устаде и пође ходати по палуби, а ја сиђох у салон да се опет постирам према усамљеној путници, али сад да читам Лотијеву дивљакушу Рараву. У салону нађох црнојку за једним малим засебним столом. Прионула на масло и чај, а путничку капу и ону књигу оставила на други стб онде у близини. Застадох код тога стола и бацих поглед на књигу: Живот и обичаји у Конгу! Шта тражи по Конгу, Бог Је видио?! Мишљах, она чита исповеди АлФреда Мисеа, па се у мислима објасњава с њиме како је могао у љубави онако мучити Жорж Сандову и она њега, кад су и једно и друго били паметни и учени људи, а гле ти ње, она с дивљацима има посла! Боже, да ли ће испустити кашичицу или изврнути чај да се нађем у послу око ње, само да бих је могао гштати: шта ће јој она књига? — Приђох опет столу да видим ко је писац књиге, и видих да је име пишчево неколико пута ппсаљком подвучено, па онда у округ нешто шарано. У томе дође и онај с палубе, не држи га срце. Ја му погледом рекох: мени се не допада што је име пишчево на књизи неколико пута писаљком подвучено, па уо-

кружено као некаквим венцем од незаборавка; а она испи последњи гугљај чаја, узе капу и књигу па опет оде на палубу. Нас двојица се погледима разумедосмо, да би сувише било и сад трчати за њоме. У вече саставише неколико путника квартет од виолина и приредише музикалну забаву, што је оживило све наше друштво на броду. Који још не беху познати, упознаше се том приликом, само црнојке није било у салону. Оног окупио један американац па га не пушта од себе, а он очима на све стране неби ли њу угледао. Што је не нађете, мишљах, те не доведете овамо кад сте имали куражи прецставити јој се? Разумео ме је, јер наслони главу на руку као да мн је хтео рећи: у кајути је, отишла да спава. Али се преварио. Она је била у кајути да промене тоалету и ево је долази у салон лепша него што је знадосмо. Један старац устаде и уступи јој своје место, а оно је била до наслоњаче на којој сам ја седио. Она се заблагодари и седе, па стаде пажљиво слушати музику. Претрнух, па ипак чеках згодну прилику да отпочнем разговор, јер американац никако не пушта онога. Кад одсвираше Кта1е усудих се прозборити: — Сумњам, госпођо, да у Конгу има овако лепе музике. \Ј . — Има, господине. Мој муж причао ми је да се Европљани у Конго-држави, баш као ово ми сад на броду, често забављају музиком. — Муж? Ваш муж вам је то причао ?! — Да, мој муж, одговори црнојка смешећи се. Он је пропутовао већи део АФрике, а и сад се враћа отуд... — Чујмо, чујмо! привикаше неколико њих. Квартет понавља један део одсвиране пијесе и ми ућутисмо,