Зора

1*

БР- X.

3 О Р А

Стр. 319

јуна једногласним избором Велике Народне Скупшгине, постао је Кнежев&ки Намјесник, по пунољетству Кнеза Милана Обреновића IV. министар 1872, а по смрти Миливоја Блазнавца и предсједник министарства. У 1875 понова, за кратко, долази за министра, да у 1876 као министар спољних послова уђе у велике трогодишње догађаје, знамените ратове 1876, 77 и 78, који су се тек Берлинским Конгресом завршили. Србија је из њих изашла са знатним проширењем и независношћу, — успјех послије ослобођења Србије 1815 највећи у њеној историји. То бјеше у.једно и доба интензпвне радње ЈованаРистића, на пољудипломације, коју је он изложио у двије књиге своје дипломатске историје. Тим великим догађајима свеопштег народног покрета, шљедовао је и Проглас Краљевине. Кад је у октобру 1880 са управе државне сишло лизерално министарство, наступа и за Рисупићеву јавну радњу, пауза од седам година, ма да то не бјеше за Ристића пауза у опште. Године 1887 видимо Ристића као предсједника кратковремене „савезне владе", а идуће 1888, као првог подпредсједника и плодног сарадника у Уставотворном Одбору Р д г о ца гштанја идшег У иедништ 1. Шта мислите о српској сувременој књижевности ? — 2. Да ли се и који утјецај из страних литература осјећа у српској књижевности? — 3. Шта мислите о српској читалачкој публици ? — 4 Шта мислите о српској критици, њеном данашњем утјецају и позиву ? — 5. Шта мислите о Срп. Књижевном Конгресу? — 6. Шта мислите о српској популарној књижевности? — 7. Шта мислите о српској драмп ? — 8. Како судиге о хумору у нашој књижевности ? 9. Шта мислите о дјечјој књижевности у нас Срба? — 10. Шта мислите о утјецају данашњих политичких прилика у Срба на развитак народне књижевности, особито белетристике?

— а 22 Фебруара 1889 постаде први Краљевски На.мјесник, по абдикацији Краља Милана. Тежак задатак увођења новога Устава у живот, бјеше пао у дио Намјесништву, које је послијенешто више од четири године престало 2 априла 1893. Одтодоба се Ристић није више примио јавних звања, сем шго је, као први члан Академије Наука, 1899 указом Краља Александра, наименован за Предсједника Академије Наука. У том положају завршио је свој плодни живот у својој тестдесет девешој години. За вријеме те дуге каријере, одликован је многим српским одличијима у име признања од својих Владаоца. Послиједње му је велико одликовање о Цвијетима 1899 подарио Краљ Александар I. То је орден Милота Великог I степена , у знак признања његове дуге службе под свима владаоцима Обреновићима који су до сада сједили на пријестолу Кнежевине и Краљевине Србије." * * * Расута одличја, смотана лента, политички мач спуштен за навијек у корице и сломљено перо — то су сликовити знаци урезани у подножју каменог споменика на коме се свијетле златна слова: Јован Рисшик. В О Р и ЗЖ С1М1СКИД1 ЕЊИЖЕВИИЦША 1. Шта мислите о сриској сувременој књи±евносши? — Одговор на свако од постављених питања, то је читава књига. А пошто ви не тражите књиге, шго би у осталом, тешко било и дати, ја ћу само обележити суштину одговора. Наша белетристика као да је у некој Фази очекивања. Пре ових, који су данас њени представници,