Зора
Бр. X.
3 0 Р А
Стр. 323
зашто; други, 3. Јован Јовановић поставио је темељ својој популарности песмама политичког хумора, али га је доцније напустио, и то са пуно тактичног разлога. Ст. Сремац је данас једини чија дела ту књижевност представљају.
IX. ТТЈ та мислите о дјечјој књиокевности у нас Срба? — С њеним квалитетом чудна је ствар. Изгледа да је она тако наивно-банална, да је читаоци, којима је намењена, избегавају тражећи озбиљније књиге. Света М. Јакшић
ЈСјесме Т$л. јУ(. Јобанобића
а в ш ш ж н СоМ, теагит §и1>з{ Аи пиг Т1е(1ег?..1)је I НсМки п^1 ги тешет Тећеп: Шећ! Мет Хего, №ећ' тГг! 181 <1Ге Рое81е Иосћ теП1 1сћ тсћ1 тН тетет 8сћ1ск8а1 ћа(1егп. ЕгеО%гаШ. 1траг&Н ои с1есћи, 1'ћотте еа(; 1е ^гапс! тув(еге Бапв 1а рг!8оп (1е 8епа епсћагпе виг 1а 1егге. I .ашаг! !пе. А наши старички ? Какћ их б бозбмотђ задорт., Засудитг о дт .лахћ, что слово — приговорЂ. ГрибоЂДОВЂ.
1удите се, што за женским гинем, Па сам сретан, кад са њима зборим, Као да се у небеса винем, Па од слатког узбуђења горим ; Чудите се, што их вечно тражим, И љубављу према њима дишем, Што се крај њих несретан ублажим А не знате, да ја песме пишем? А ком срце одређује мету, Тај не може угодити свету. Чудно вам је, што не тражим пара, Кад се говор о женидби води, Што ме злато никад не опчара, Већ ми само чиста љубав годи; Чудно вам је, што пољубац волим, А за новцем при том не уздишем Та, шта могу са парама голим? Та, ви знате, да ја песме пишем ! А ком срце одређује мету, Тај не може угодити свету. Смешите се, што за светом гинем, А несрећне загрлити желим,
И што жудим, да се кад год винем, Па да срећу човечанству делим; Смешите се, што себе не гледим, Већ љубављу према сваком дишем, Смешите се, што себе не штедим А не знате, да ја песме пишем ? А ком срце одређује мету, Тај не може угодити свету. Мрштите се, што све правду тражим, А слободу у звезде окивам, И што надом своје јаде блажим, Те без добра у добру уживам; Мрштите се, што силнима претим, И што гњевом према њима дишем, Па се мрским злурадошћу светим А не знате, да ја песме пишем ? А ком срце одређује мету, Тај не може угодити свету. Дивите се, како вино пијем, Дивите се, како чаше сушим. Па се, после, целом свету смијем, А невоље у вину угушим ; Дивите се, што свираче водим,