Зора

Стр. 324

3 О Р А

Бр. X.

И што често меницу напишем, Све тежећи да срцу угодим А не знате, да ја песме пишем? А ком срце одређује мету, Тај не може угодити свету. Корите ме, што не живим мирно, Него летим од сграсги до страсти, Што сам својим животом додирн'о И изворе осветљивих сласти; Корите ме, што се заборављам, Па све сласти без избора сишем, Корите ме што се сваком јављам А не знате, да ја песме пишем? А ком срце одређује мету, Тај не може угодити свету. Замерате, што за часак планем, Кад се ко год убедити не да; Замерате што на браник станем, Кад ми ко год силом заповеда; Замерате, што стрпљења немам, Него само тешким гневом дишем, Замерате, шго се за бој спремам А не знате, да ја песме пишем? Коме срце одређује мету, Тај не може угодити свету. Криво вам је, што сталности немам, Него за час намеру променим, У вече се на окршај спремам, А сутра га весељем заменим; Криво вам је, што сад једно решим, А, за мало, то решење бришем, Криво вам је, што напрасно грешим А не знате, да ја песме пишем? А ком срце одређује мету, Тај не може угодити свету. Питате ме, што ништа не радим — Мој пуст живот вама вредним смега Питате ме, што се миром сладим У самоћи удаљен од света; Питате ме, чим се тада бавим, Какве тада тајне сласти сишем Е, баш, хајде, да вам и то јавим: Зар не знате, да ја песме пишем?

А ком срце одређује мету, Тај не може угодити свету. Занима вас, шта ће са мном бити, Кад године полетарке прођу, Занима вас, шта ћу учинити Када дани натуштени дођу; Занима вас, шта ћу тад да радим, На шта ли ћу онда да кидишем, Чим ћу онда живот да засладим? Та, ви знате, да ја песме пишем! А ком срце одређује мету, Тај не може угодити свету. Л>утите се, шго згоде упушгам, А мог'о бих далеко отићи; ЈБутите се, што се ниско спуштам, Кад се могу на високо дићи. Гори ће ме, велите, претећи, Па ћу, онда, горко да уздишем, Питате ме: „шта ћу на то рећи?" Па ви знате, да ја песме пишем. А ком срце одређује мету, Тај не може угодити свету. Питате ме: а што песме пишем, Што им збогом за свагда не кажем, Што издатак сваки не запишем, Па да благо на камару слажем ? Е, ту моја сила не домаша, Ал кад и то баш желите знати, Ви извол'те сва питања ваша К'о одговор на то прочитати, Јер ком срце одређује мету, Тај не може угодити свету. Ох, да није лепоте у свету, Никад не бих песама ни пис'о Ох, да страсти нису у полету Никад не бих узбуђењем дис'о! Ал док борба људске жеље креће, И док живот осећаје буди, Дотле песма мора да полеће, Ил ће срце да пукне у груди. Коме оно одређује мету, Тај не може""угодити свету!