Зора

Стр. 406

3 0 Р А

Бр. XII.

од сад буде друкчије? И у њему опет ускрсну старо јогунство. „Па шта хоћеш ти управо ?" упита он готово сурово. „Шта хоћу? Хтела бих — хтела бих — Радивоје, ја више овако не могу!" — — и она зајеца. „На што све то? Ти знаш да ја не марим за дирљиве сцене. У осталом кад баш желиш, наставићемо тај разговор док се вратим са суда; сад морам на рочиште. С Богом!" заврши а готово му годи, што ће на тако згодан начин тај немио разговор прекинути. Када се Смиљка мало прибрала, видела је да је сама. Ал у заман га је била изгледала; подне је у велико превалило, а он се још није био вратио. Децујеморала наранити, а она је још увек чекала на њега. Док је тако сама седела, поче мисао јој ређати све оно, што је проживела од своје удаје па до последњих тренутака. Како лепи, како пуни миља беху дани у првим годинама срећног брачног јој живота. Радивој је био један од најбољих и најугледнијих адвоката у месту. Заслуживао је толико, да су господски живели, а пазио је и децу и њу, којом се из љубави оженио, како се само најбоље замислити може. Ал наиђе неки случај, те им тај лепи живот пољуља из темеља. 06новом избора, дођоше у варошки магистрат неки нови званичници. Беху то посве страни људи, али се Радивој с њима брзо спријатељио. За кратко време, образовао се међу њима неки „вечерњи клуб" чијим чланом је и он постао. Већ на неколико недеља иза гога, опазила је она како Радивој све касније на вечеру стиже; после јој је врло често поручивао да га на вечеру

не чека, пошто ће остати у друштву, па тако је ишло све даље, док се тај њин „вечерњи клуб" није ишчаурио у праву пијанку у којој је он увек участовао. С' почетка је на најблажи начин покушавала да га из тог друштва отргне; ал све беше у заман. И њега је страст за пићем све више маха отимала, док најпосле није њим овладала тако, да је пренебрегао и њу и децу, а у последње време и своје послове. Пошто се сваким даном све више уверавала како у њега клијентела све више опада, како су у опште канцеларијскп приходи све мањи, како се све више задужује — особито од онога доба, од кад је и оно мало њена мираза на жртву пало а он од својих злих навика не одступа, почела је своје потребе смањивати. Прво га је на неосетан начин наговорила, те су узели мањи стан; после неког времена отпустила је све млађе, осим старе дечје дадиље, која јој је била врло одана, и којој је немајући никога свога све своје јаде поверавала; те је све, па и најтеже домаће послове обављала сама. Одавно је већ и себе па и децу престала понављати; таворила се са оно мало траља што су јој из бољих времена преостале. Са новцем што јој је он давао често није могла подмиривати ни најнужније домаће потребе. — А он? Он је преко свега тога ћутке прелазио; њему је главна брига била да га у „вечеррвем клубу" дуго не чекају. Размишљајући тако, учини јој се, као да се неко тромим корацима пење уз степенице. Нешто је текну у срце. Тек ваљ'да се није толико заборавио да у по дана пијан кући долази? Помисао на то следила јој је крв, те се неко време није могла с места