Зора

Стр. 10

3 0 Р А

Бр. I.

злаћаној коси и стресе оне пахуљице са ње. Мали се оте и полети пећи... На вратима се појави — муж. — Зима, зима, — рече стресајући се. — Права зима! — Оваке одавно не памтим. — Ни ја. —■ Осим онда, кад си ме груднула. — И кад смо први путговорили. Он приступи и пољуби је. — Па опет је лијепа зима! — Красна! И узеше малога на крило, те цупкајући га, почеше се сјећати старе зиме и говорити о њој... IV Пуцкара пећ. Окупила се дјеца око ње и играју се. Од некаквих дасака направили арабу, па вуку и деру се из свега грла. Мајка им сјела, па плете младоме мужу чарапе, а крај ње старица свекрва, па мирно преде и куња. Лице јој смежурано и некако жуто као у светитељке, очи дубоко упале у главу, а коса сасвим побијелила... Нико живи у тој баби не би познати могао ону некад младу, некад онако несташну Зорку... И она сама вели „да се више не може

познати"... Прије здрана и лахка, а сад вјечито болешљива са товаром година на леђима и реуматизмом у костима... Прије била за свакога рада и посла, а сад ни за предива. — Бако, је ли зима ? — окрену се једно унуче њојзи. — Јес', сине, јес!... — Хоће ли бити снијега? — Хоће, хоће... Унуче јој приступи ближе. — А шта је то у тебе? И показа јој руком на сиједу косу. Баба се осмјехну. —• Снијег, сине, снијег пао... Унуче је помилова. — А није хладан? — Није, није... Ама ће бити... Унуче ушути... А на врата уљезе старац, поштапајући се и кашљуцајући. — Бре, бабо, ево ти снијега!... Еј, кућу ли му његову! — Нека га, — одврати баба мирно. — Еј, кућу му његову, а ја му се не веселим... Све ми се чини, да ћемо брже пода њ... — Божија воља, — шапну стара. Обоје се погледаше и обоје уздахнуше... Игњатоје < — из сеоских — Јован гњат Јевремовић био је опћински бележник, пушио је вирђиније и мрзио — јаја. Мрзио их је као што их ни један опћински бележник на свету не мрзи. Игњат Јевремовић био је уз то још и један врло несрећан човек и

1евре(поваћ фотогулфија ЈТротмћ један врло несрећан опћински бележник. Од како га је бабица у колевци уштинула за нос па до догађаја у овој причи, несрећа га је немилице шамарала бичем по ушима. Ако се началник објашњава са писаром, дивит ће се зацело о бе-