Зора

Стр. 144

3 0 Р А

Бр. IV.

силно, а помисао на судбину му. буђаше сажаљење: зар баш он мораде искајавати славу свога оца? Зар над њим да се изведе страшна игра судбине, и да он, коме као новорођенчету у златној колијевци бјеше дат назив Римског Краља са великим кордоном Почасне Легије и чије рођење бјеше оглашено са највећом помпом широм Наполеонове Француске, која ликоваше, а јављено свим европским дворовима, који се нису, јамачно, радовали овом орлићу, јер су могли слутити да ће од њега бити некада страшни орао, као и отац му, који ће интрепидно прокрстарити Европом — зар он све то да замијени, и славу и пријесто и пурпур —■ бијелом униформом аустријског пуковника?... То је осјећао и Војвода од Рајхштата и његова бујна фантазија не могаше да мирује. Јака, црна корзичка и плава Хабсбуршка крв не даде му мира. Док је под првом приправан био ца окуша своја крила, да као необуздан и од пасме орлић јурне својој отаџбини, коју силно љубљаше, дотле му ова друга не могаше дати ни толико самосвојне снаге да се свог златног кафеза ослободи... И сиротог орловског тића сагорје жива жеља да са скиптром, или, још боље, мачем против Европе, настави дјело свога оца, продужи епопеју... Умрије од суве болести у најљепшим младићским годинама, истога дана, сата и у истој соби, у којој му пуковник Форести, као осмогодишњем дјетету, наговијести смрт очеву. Нестаде гвоздене душе из стакленог тијела, која га, можда, и уништи. Сврши се и епилог Наполеониде. Тај драмски сиже третира Ростан у своме Аг^Гоп- у. Војвода од Рајхштата својим животом дао је тему за новог Хамлета. Разлика је само у томе, што дански краљевић носи црно одијело а француски царевић бијелу пуковничку з'ниформу; што први осјећа и филозофише а други се само сјећа и осјећа; онај умире на гомили лешева, у борби, овај на болесничкој постељи, у агонији.

Али пустимо Ростана нек нам он то сам представи. У првом смо чину у Бадену, крај Беча, гдје Марија Лујза проводи безбрижно живот. Она је просто страшна у својој веселости. Добре воље, немарна, кокетна, живи Наполеонова удовица, као да је успавана неким опојним гшћем, међу гомилом својих дама. ГТо читав дан се разлијежу звуци са клавира помијешани са галантним разговорима, љубавним уздисајима и пригушеним пољупцима. Све је веселог лица као и оно цвијеће у њеном парку. Само кад и кад чудан један облак заклони тај сјајни хоризонт. Марија Лујза, поред све своје безбрижности, не може да га се отресе, и ако се упиње. Сјећање, успомене искршавају сваки час и изненада. Све, све има неке везе за њеном прошлошћу, због које је не гризе толико савјест, колико је мучи сјећање. Отворе ли се новине — сјећа се; отвори ли се књига, читаља наилази у Расиновој Андромахп на ове стихове: Руггкиз Беиг ћаше роиг Нес4ог п'ез4 рае епсоге е1еш1е 11а ге<1ои4еп(; еоп Шз. Апдготацие ГНрте оћје1 де 1еиг сга1п4е! ХЈп епГап! таШеигеих, < јш пе ваИ; раз епеог СЈие Руггћиа ез! зоп таИге, е! ди'П езк Шв с1'Нес(;ог.*) и она блиједи. На улици неко узвикне: живио Наполеон! И она протрне. То узвикнуше два војника, који су видјели Војводу од Рајхштата, како се поносито враћа из шетње. Најзад ето и њега, Блијед је, слаб, лијеп. „Шеп, еп уегИе, — вели СаћШе Меп<1е8 — (1е р1из (ЈбНехеиветеп!; ЂпвЂе ^ие сеИе ргеппеге аррагШоп 8оипап1;е ои И у а 1е ргезвепЉпеп!; с!е 1а (ПзрагШоп; с'ез1; сотте 1'ауап1;-геДе1; <Рип ебасетепЛ." Пирус. *) Њихова мржња против Хектора још није угашена. Боје се његовог сина. Андромаха. Достојна ли предмета њихове бојазни ! Несрећно дијете, које још не зна, да му је Пирус господар и да је син Хекторов.