Зора

Бр. IV.

3 0 Р А

С^р. 149

1{ронака *

Сриска * Почетком ове године навршило се 25 година како М. Топаловић управља хором панчевачког срп. цркв. пјевачког друштва. Дуги тај период непрекидног рада на пољу српске умјетности, прибавио је лијепа гласа како самом умјетнику тако и друштву, које је најстарије у Српству. Ову ријетку појаву 25-тогодишњег заслужног рада свога хоровође наумило је панчев. срп. црквено пјевачко друштво да нарочито прослави, те је у главној овогодишњој скупштини једногласно закључило, да приреди другог дана Ускрса о. г. сиечану бесједу у прослапу 2 5-тогодишњице рада сЂога хорОЂође г. Мите Топалотћа. * Случајно нам је до руку дошла књига: 23 занимљипе припОЂетке Коломана Миксата. На насловном листу нема ни чије је издање, ни ко је преводилац. Штампано је у Биограду код С. Хоровица 1900. Коломан Миксат је познат српској читалачкој публици са својих лијепих хумористичних радова, који су стекли признање и у свјетској књижевности. У нас је изишла прије неколико година заеебна збирка окраћих радова Миксатових. Миксата је тешко преводити, да и у пријеводу остану неповријеђене љепоте ванредног етила његовог. 0 томе се писали у њемачкој штампи читави чланци: ко и како треба да се Миксат преводи. Ту није довољно само познавање језика, него и студија самог аутора и његовог стила, који му даје тако битно обиљежје. Ове приче пред нами, и ако на наслову стоји „превод с мађарског" што је дрска лаж, — преведене су с њемачког и то таман у оноликом броју, колико их скупа има у двије свеске Униперзалне Библиотеке (3463 и 3664). Преводити Миксата по себи је тешка ствар, а преводити га са њемачког пријевода, истина можда је лакша ствар, ал је тим гора. Причице ове штампане су на врло лошој и неједнакој артији са старим и сувише употребљиваним словима. Нека се зна да је српско издање! * Максим Трпковић професор, издао је књигу: Реформа Календара. У свом књижевном огласу вели: „У њој сам изложио у главноме погрјешке и недостатке нашег (Јулијанског) и Грегоријанског календара, и изнио пројекат како би требало извршити тачну реФорму оба ова календара, па да еви хришћани имају један заједнички календар, који се никада не би морао мијењати. По томе пројекту: Има-

ћемо година од двије врсте као и до сада: простих, са 365 и преступних са 366 дана. Преступне су оне године, које се могу подијелити са 4 без остатка. Изузимају се године којима се завршују вијекови; оне су преступне, ако се могу подијелити са 9 без остатка или са остатком 4. Све су остале године просте. На тај начии отпадају по 7 дана у свакој периоди од 900 година. Средња вриједност нове године потпуно је једнака са сунчаном или тропском годином и износи: 365 дана, 5 часош, 48 минута и 48 секунада. Из садашњег календара треба избацити 15 дана, да би се довео на стање у вријеме Христова рођења. Или избацити 13 дана, да би се довео на стање у вријеме Никејскога Сабора (325 год.) У овом другом случају, западни Хришћани треба само да измијене њихово правило о преступним годинама на крају вјекова, да усвоје правило по овоме пројекту, па су оба календара у основи изједначена. Књига износи скоро 4 штампана табака. Цијена О оО динара." * Изишла је 9 свеска Васкресенија ГроФа Л. Н. Толстога, с руског превео Јован Максимовић. Издање Књижарнице код Вука Ст. Караџића Св. Ф. Огњановића у Срем. Карловцима 1900. Цијена 40 хелера. * Жарко Сапић, који је као оперски пјевач ангажован у Будимпешти, па је зимус с добром срећом и вршио свој посао, сад је ангажован за вријеме, док нћ пјева у Будимпешти, у њемачкој великој опери у Риги у Русији, гдје се већ сјајно одликовао као кардинал Броњи у Халевијевој „Јеврејки." Тамошњи руски и њемачки листови јако похваљују његову вјештину. * Српско Народно Позориште у Биограду у суботу, 18 марта изнијеће пред биоградску публику три нова страна комада у једном чину, у намјери да ближе упозна српски свијет са два модерна драматичара. Од једног од њих, Метерлинка, има већ у репертоару чувена драма Књегињица Малена , а други, бечки писац, Шницлер сасвим је непознат. Утисак који оставља Метерлинкова Незвана Гошћа (I/ Јп4ги8е) необичан је, а у Шницлеровој Другарици (Б1е ОеГаћгИп) третира се једно деликатније психолошко питање. Вече ће се завршити веселом Па љероновом комедијом Варница са госпођицом Миљковићевом у насловној улози.