Зора

Стр. 150

3 0 Р А

Бр. ГУ.

* Књижевно одјелење Матице Српске у Новом Саду, послије толиког вапаја српске штампе, ријешило је да измијени досадањи начин својих издаша. Летопис ће излазити шест пута годишње и то у свескама 3—4 табака (!) са кратким чланцима, расправама и рефератима о дневним савременим појавама, које се тичу у првом реду Срба, било у књижевности, у науци и умјетности и ма у којој грани народнога, књижевнога, иросвјетнога, економског и друшгвеног кретања. Већи радови излазиће у засебним издањима. Од Књига за народ излазиће 6 на годину, од којих ће једна бити: календар. Уреднику Летописа, ради олакшања редакције и процедуре додијељен је и одбор од три лица. Вадећи ове податке из 11 бр. Бранкова Кола потпуно му одобравамо гдје вели: „Овим реФормама, дакако, није све, није ни много учињено за напредак Матице наше и наше књижевности у народу, па није ни оно доста, што је у предлогу усвојено и о самим књижевним прилошцима какви треба да буду, па да, по мишљењу одборову, пристану у Летопис и у Матичина издања у опште, — али је за сада то све што се у први мах могло урадити, да се покрене нов живот. Много више стоји, као што је и до сад стојало, до самих радника и њихова рада, као и до агилности родољуба српских и пријатеља Матичнних: они да морално дижу углед српској књизи књижевним радом својим, ови да материјално подижу моћ Матичину ширећн књиге по народу и скупљајући чланове и претплатнике на издања Матичина. Не стоји напредак књижевности нигде само до радника њених, до писаца, него исто толико и до растуривача књига. У нас је мало књижевника радника, а растуривача још мање. А гл,е год се ових, растуривача, нашло, књига је добро напредовала; пример нам је Српско Књижевно Друштво, у Хрвага њихова Матица. Покажимо, одсад бар љубави према Матици и народу више у корисном раду , што је за кога, него што показујемо замерајући јој ово или оно, што је доста пута било оправдано, али је често и тако далеко ишло, само да се што каже, и то не толико за љубав Матице колико из личних побуда према овом или оном у Матици." При првој појави остварења ове одлуке проговорићемо опширније. * Српска Књижевна Задруга изнијеће у наредном колу пјесме покојног Војислаш Илића и то прву и другу књигу. * У Биограду умро је учитељ и управник српске сликарске школе Кирило Кутлика. Лака му српска груда. * Школски Одјек ваљани педагошки лист што излази у Новом Саду почео је доносити у свом Листку „Гола Факта и нека упоређења." Ми нарочито препоручујемо и овај лист, а нарочито низ ових чланака, који нас потсјећају на много што шта и у нашим земљама.

Слобехска * Петроградска књижара А. Ф. Маркса издала је ових дана Припотџетке Антона ЧехОЂа. Приповиједака има 72. Цијена 1 руб. 80 коп. Иста књижара приредила је и пустила у свијет друго издање Толстојева Васкрсенија. Ово је издање украшено сликама Л. 0. Пастирњака. Цијена је 1 руб. 80 коп. * Чувени хумориста руски Н. А. Љејкин, написао је нов роман под натписом На по6б1вкђ. „Њива" о њему пише овако: Нови роман нашега даровитога хумористе Љејкина, задире у врло интересни угао рускога живота и даје ред слика и опажања из, мало експлоатираног књижевницима, живота „Питершчика у селу." Тај роман, као и све што излази из пера г. Љејкина, написан је јасно, колоритно, у широком маниру, те истиче писца као ваљана опсерватора и познаваоца како „питершчика", тако и села. Не гледајући на лак манир писања, коју је писац давно усвојио, његове саставе можемо слободно назвати умјетничкима, благодарећи врсноћи типова, што нам их он црта тачним, опредијељеним, и ако не многобројним цртама. Ми ни мало не сумњамо, да ће и ро.ман „На побнвкЂ" код публике исто тако успјети како успјеше већина састава његових. Он ће прибавити публици много пријатних минута својим здравим хумором и трезвеним погледом на појаве садањега рускога живота. * Руски белетрист и драматург П. Боборикин, написао је нову комедију у четири чина, под натписом „Накипт>." Комедија је играна у петроградском царском позоришту, гдје је сјајно успјела. * Василије А. Верешчагин, прослављени сликар руски, издао је своје Ноие приповијетке. У њима су изнесене успомене о генералу Скобељеву, о његовим подвизима у Турској и Средњој Азији. * Р. И. Сементковски, уредник „Њиве" и одличан критичар руски, у 2. броју „Литерарних приложака Њиве" жали се, како многи млади људи неспремни и необразовани хоће да су књижевници. „За то, да би био човјек инжињер или учитељ гимназије, треба да сврши курс, најприје у средњој, а затим у вишој школи, осим тога мора и практички да се припреми. А да би био књижевник, мисли, да не треба никаквих припрема. Данас човјек ни мислио није писати роман, а сјутра ето га, гдје је приступио писању романа у двије, и три књиге"... Он каже, да је то заблуда и пита: по чему је тако распрострањена? Ево шта сам и одговара: „Свима су познати Факти, како се рано пробуди таленат у књижевника. Они пишу већ у школској клупи и пишу кад и кад сретно. Истина, Џемс Уат још је у дјетињству пажљиво посматрао колико је јака пара, и таких примјера, да се рано пробуди посматрање и таленат, у другим СФерама, осим у књижевничкој више нема. Но, не знам зашто, сви су убијеђени, да