Зора

Бр. VI.

3 0 Р А

Стр. 203

кад јој се ко удвара. Ваљада је глупа, јер и кад сам је оштро погледао, нисам приметио пикакву промену на њој — Може бити да је добро што је глупа. Не знам кад ћу о свему добро размислити, а већ је крајње време да се решим на коју ћу страну. 5. Аирила, 1891. Опет лом у селу. Унијатски попа приповедао, да је снио како је дошао код МацесФелда један рабинер, у кога је лик био као у Јуде из Искариота, па су мамили на шећерлеме једно сељаче у бакалницу да га закољу, те да крв хришћанску употребе за јеврејски причест. Јон Папук, звонар, коме је попа тај сан приповедио, разнесе га по селу као истину на јави, додавши, да се рабинер налази прикривен на тавану МацесФелдове куће. Кмет, знајући да ја живим у пријатељству са МацесФелдом, не саопшти мени ништа о свему томе, него је на своју руку извршио претрес тавана и подрума у бакалиновој кући, те сељаци том приликом украду с тавана једну бургију и три пакла јексера, а из подрума два левка и једну натегачу, оц рабинера ни трага није било. Као помаман долетио је МацесФелд мени на жалбу,аја га упутим право среском капетану у град, па кад га видох да пројури на колима пут града, похитах госпођи Салики уверити је да је све без мога знања учињено. И веровала ми је и није, јер сумња да гатка о рабинеру није масло моје жене. Бојим се да ће услед тога наступити запети односи између нас. И какви су управо наши односи? — То долази у оне предмете за озбиљно размишљање. Дође и влашки попа, као да купи бибера, а у ствари да искали срце на унијатског попу, што ја корисно

употребим у одбрану моје жене. Ето вам се, рече попа Салики, дала прилика да разликујете праве пријатеље од оних притворних. Што се мене тиче, ја увек кажем: један је Бог! Кад је поменуо оне притворне пријатеље, попа превуче поглед преко мене од главе до пете. — Чини ми се, да се ствари заплећу. Свакојако треба ми мало одахнути. 6. Аирила, 1891. Данас ми се дала прилика за размишљање о оним рећи предметима еманципације. Жена отишла у оближње село, да тамошњој попадији, која је њена својта, саопшти гатку о рабинеру. Боже, ако се узбуни и оно село, може још и револта наступити, и антисемитско питање у нашој општини покренуто бити, а све на штету мога положаја! — Ето, сад су ме те мисли обхрвале. Да тешка мога положаја! Ево МацесФелда из града, па право мени. Преноћио тамо саветујући се са својим једноверцима, шта да предузму за сузбијање антисемитизма унијатског попа. Предстали су депутативно среском капетану, па шта је између њих било да је било, он је наредио најстрожију истрагу коју ће водити његов нарочити изасланик. Кажем ја да се ствари заплећу, па ко може сад о ономе размишљати! Кмет видио МацесФелда кад је из града дошао, па и он дође мени. Казао сам му шта је срески наредио, а он ме моли да га научим како да лаже истражнику! — Решисмо, да се сва кривица свали на звонара Јона Папука, о чему да се споразумемо и с унијатским попом. После тога дође и попа из оближњег села. Допратио моју жену и хоће човек да се на месту извести „о покушају рабинеровом да закоље 26*