Зора

Стр. 194

3 0 Р А

Бр. VI.

сли, пластично цртање карактера, свјежина осјећаја, па онда оне његове идејалне жене као: Не1епа 8кггеШзка, Кгггзга г Казга, Шага, Напга, АтеГка, ЈЈууа, Апизга, и т, д. освојиле су и највеће литерарне гурмане, са маркантним обиљежјима својих красних Фигура и са својих гдјекада управо херојски карактеристичним цртама, пуним женске милине и специјално пољске дражи. Највеће је дјело Шјенкијевићево, његова историјска трилогија из 17. вијека 0?њем и мачем — које дјело допуњује Пошоп и Пан Володијоски. Ово дјело мами родољубиве сузе из очију и ако није неко Пољкиња, а тек Пољаку! Ваљда га нема међу њима, ко га није прочитао ? Коликогод сам још срела Пољака, сваки ме је питао : „Јесте ли читали Огњем и мачем ? и И тек кад рекнем, да јесам, онда је добро, онда као да сам у сб с њиме умакала... А и јест то нешто дивно, то дјело! Не знам чему да се више дивим: да ли великом богатству историјских догађаја испричаних ванредном занимљивошћу, да ли симпатичности и пластици лица, н. пр. Бохун, Заглоба, Скшетуски, Подбипиента и други то нијесу слике, то су живи људи, које чујеш гдје говоре, плачу и Богу се моле за слатку и несрећну отаџбину Пољску, то су лица које сваки час гледам удругој, али вазда у природној., прилици и видим, гдје им у жилама тече крв и у очима сјаје искра љубави и мржње. Добричина, старац и јуначина од ока Заглова! Ама није чудо, да су многе фразе, које му је Шјенкијевић тако згодно метнуо у уста постале народним пословицама! Па онда Бохун! Њега се не можеш отрести. И кад одложиш књигу — Бохун је уз тебе, он иде с тобом да шета и руча и гдје ти сједнеш, он сједи

теби сучелице! Савремена белетристика броји дјело Огњем и мачем пуним правом међу своје најбоље ствари. У Шјенкијевића је осим необично пуне Фантазије и топлог, ватреног осјећања још и ванредан хумор, прави пољски хумор. Он њиме зачини и најозбиљнија своја дјела, али му је и на по се одушке дао и у неколико новела, н. пр. Та трећа? Шкице угљеном и др. Ту те сили, да се гласно смијеш! Ту је пун дражи, врло пун дражи! И то је без сумње много допринијело, да је Шјенкијевић постао тако популаран. У пријеводу тај хумор дакако много губи, нема ту свој живи народни колорит као у оригиналу! И психолошки роман са анализама као у Буржеа извире из Шјенкијевићева пера мајсторском вјештином. ОШе1ј РоГопгескгћ и Без догме права су ремек-дјела те руке. Неки пак веле, да је Ве% с1о§та1и најбоље његово дјело. Свакако је и оно замашно утјецало на пољске списатеље, те су многи пошли пишући овим правцем. У том је роману психолошка анализа зашла у најтајније суптилности људске душе, а Апге1ка јунакиња романа прекрасан је тип идејалне и вјерне славенске жене, у које је племенита, жарка душа. Тек прави је жанр Шјенкијевићев историјски роман. Крстагии опсежно је дјело те руке, а поједини призори пак већ су и у позоришту приказани. Шјенкијевић својим красним приказивањима из домаће историје умије као нико одушевити омладину, да изучава, да се напаја историјом свога рода. Његови романи силно помогоше, да је пољски народ добио појма о себи, о свом значењу, те хму се тако развила народна свијест