Зора

25*

Бр. VI.

3 0 Р А

Стр. 195

до тога степена, да су Пољаци данас узори родољубља! На пољу историје Шјенкијевић је управо ненадкриљив! Ко прочита његово новије дјело (Јио гасИз роман из Нероновог доба, тај се мора чудити моћи уобразиље, којом нам као у чаробној Фати моргани писац пред очи чара сав ондашњи свијет... уасИз преведено је на многе језике, а у Италији не може критика да се доста нахвали тога романа! Талијански критичар вели, да је сва литерарна Италија радознала на пређашња дјела пишчева, јесу ли лошија од романа (]ио уасИз — па се тога ради упознала са свим дјелима. Па што је нашла? Да је писац од почетка свог рада до сада једнако изврстан, једнако занимљив, једнако диван! А руска критика хвали Шјенкијевића, те га ставља уз свог Толстоја. А већа се похвала и онако изрећи не да. Модерни симболизам и декадентизам у литератури захватио је многе од млађих пољских писаца и пјесника; само Шјенкијевић остао је чист и нетакнут од њега, његов бистри и сјајни идејализам ничим није натруњен. Показао нам је то у психолошким анализама свога јунака из Вег с1о§таШ шеретног РЊзхотзко^. Овај је горко кажњен, јер је изневјерио идејализам. У том роману износи наш писац свијет управо романтичке поезије, наиме поезију срца и осјећања, — који нам се усред свеопће Фриволности у лијепој књизи топло и угодно свиди. Исти карактер имаду и сва друга његова дјела; а то му заиста данас више него икад служи на част. Како је прекрасно рекао у својем дјелу Ве% с1о§таШ: (Ово је дјело иуно филозофских послмтрања). „СШугек језГ јак тогге: та зпЈоје рггур1уи>у г оЛр1уп)у. Вгг$

јез1 пггеп ос1р1уп)и, ји^го рггурГути. Вггз јез1 с11а тте (Гтеп ос1р1утг гуоИ, епег^гг, скесг с1о јакге§око1гугек скупи, осЈгоГу, с1о хусга. Рггуз&о, /о ћег јакге1§око1п>Гек ротоАи, о1, ^ак зоћгеЈ ггесг пегтбт ,и (Човјек је као море: има своју плиму и своју осјеку. Данас је дан плиме, сутра осјеке. Данас је за ме дан осјеке воље, енергије, добре воље ни за који чин, чак ни воље живјети. А дошло је то без икаква повода — ето тако! — ствар нерва!) А на другом мјесту опет вели: „Зегсе тебк1е та ■шекбга шос ос!га(Згаша б1е. — 2па1:ет коћ1е1;у 2 бегсет \ууја1;оуЈопет с!о 1:е§о б1орта, ге и1гас11у б1:апо \УС20 2<Зо1побе косћата, а па\уе! б2апо\уата ко§;око1\\пек, 1ић с2е§око1л\пек. Мебјсгугп 1:ак1сћ П1е2па1:ет. МИ;обс ротетаса пат с!21е\У1с1;\Уо". (Срце у мушкарца има већу снагу да се препороди. Знао сам жена са исцрпљеним срцем до тога степена, да су стално изгубиле способност љубиши пак и иогишоваши кога. Мушкараца таких нијесам нашао. Љубав нам повраћа дјевичанство.) Из његових дјела могли би се исписати читаве свеске такових духовитих аФоризама и реФлексија. Он је у њима богат као мало који писац. Је ли дакле чудо, ако је данас име Шјенкијевик Пољаку права народна светиња? Тако популаран као он, није никоји писац пољски. Њега чита стара бака својој унучади, њиме се опаја младић и дјевојка, њега чита пољски народ, кога је биједа одагнала у Америку, и друге крајеве, он им је што је мало који писац своме народу. Ево згодне илустрације: Куповао Шјенкијевић својој дјеци неке дарове, па тражи кога, ко ће му пакет кући однијети. Јави се баба: „Ја ћу господине!" Он јој каза име своје и адресу стана, а баба за-