Зора

Стр. 216

3 0 Р А

Бр. VI.

управитеља жељезнице, он је био само „поштовани господар" и машиниста му је говорио: ти. Тако прича мој старојко. Данас је већ сасвим друкчије. Машиниста има толико, да их двоје долази на једну локомотиву и то слабији смије само да ложи. Сад су они „поштовани господари." Кондуктера има такођер много. И њихова је плата и титула спала, само им се напојница подигла. Остаје још управитељ жељезнице. Изгледа да се данас мало њих разумијевају у том послу, па их ваљда за то сад тако лијепо и плаћају и титулишу „високоблагородни". Путује сам на првој класи и прије него што ће да се крене, кондуктери савјесно похватају све муве у купеју његовом, али их не поубијају — не, то би било грозно, — него их пусте у трећу класу. Ако у овим купејима има више мува, него путника, онда зацијело путује тим влаком и управитељ. Том приликом ложе локомотиву засебним, скупљим угљем, а точкове три пут добро намажу, те жељезница иде, као да су, Боже ми опрости, шине од свиле, а точкови од чоколаде. Локомотива, особито ноћу, не смије да звижди, само тек ако машиниста по мало звиждука у себи; кондуктери на прстима обилазе купеје да шапну путницима како се зове станица, па не вичу ни: тећеЂ! него одазову машинисту у жељезничку рештаурацију и ту га у четир ока, тихо, обавијесте, да може даље поћи. Отац ми је путовао на своја четир коња. Није имао рђав укус. Не знам, да ли ће умножавање жељезница у опште истиснути возање на четир коња, али то знам, да нисам наслиједио од оца ни једног коња. Бар да имам, према духу времена, ма четир вагона. Разумије се салокомотивом, вициналним жељезним путем и државном субвенцијом. Путовање има своје примитивне услове, које сваки знаде, па их зато нећу овдје ни износити. На примјер, сваки нека пази на „возни ред", да се не задоцни. Прије него што ће да сједне на жељезницу,

нека извади карту, а ако су врата на купеу затворена, нека позове кондуктера да му их отвори. Ако раније дође на станицу, нека причека воз, јер он неће да чека никог. Једини омнибус што ће послушати човјека кад га замоли да стане; само је то мало као опасно, јер може да му се деси те ће онда морати неколико корачаји сам гурати у поштењу осиједјеле животиње. У осталом, коњи у омнибусу су врло ваљане животиње, они одмах стану чим виде, да хоће когод да пређе на другу страну. Ако хоће човјекда угодно путује само нека понесе собом, каквог стрица, који већ десет година вуче катар у грлу, па ни бриге га. Његово ракољење не мож жив човјек издржати, осим каквог топничког генерала, који је већ двапут држао јубилеј и који је оглувио. Оваких пак слабо има па и ако путују, заостану на првој станици гдје се точи добро пиво. Сипљивог стрица једино би могли с успјехом замијенити два дјетета добрих плућа а рђаво васпитана. Овака се дјеца могу набавити код неког енглеског подузимача, доста јевтино. Кад човјек наручи уједанпут десеторо дјеце, добиће један почасни примјерак, прави ремек од дјетета, које се тако дере, да мора и сам машиниста оставити воз врагу, ма му само мјесец дана требало па да добије пензију. Сад се већ овака књезава дјеца праве и од гуме. Путник га сакрије под капут и прогледи кроз прозор. Ако види да се ко приближује његовом купеју, стисне дијете, а оно се не може бити коректније дере на свауста: мама, тата и чини се као да неће да једе млијека. с грисом. Једном ријечи цио програм једног малог дјетета најтачније одигра. Оваког се дјетета сваки клони и брижни отац онда може да спава као мали краљ. Дала ми се прилика у Италији, да штудирам те миле малишане. Путовао сам од Мљетака до Фијоренције са неким бирмингхамским творничарем. На свакој већој станици чула се страшна дјечија дерњава; напошљетку у једној вароши пошљем ље-