Зора

Бр. VI.

3 0 Р А

Стр. 229

1{роника |

Сриска

* Примили смо на приказ једну малу књижицу са плавим корицама и са насловом: Хумореске наиисао Душан Пештанаг^. Књижица је изишла у ЗеМ У Н У У Штампарији Јована Пуље 1900. Цијена јој је 50 потура. У овој малој збирци има шест „хуморесака" у прози и двије у стиховима. У тако мало простора толико глупава ачења тешко би било хотимично стрпати — овако је пошло за руком. Ово нису у опће какви литерарни састави, то су тако анегдоте без духа, без хумора, анегдоте за најпримитивнију читалачку публику да се заблене, слегне раменима и учини оно усиљено хм! Српска књижевност, нарочито у новије доба, дала је лијепих прилога хумористичних радова, па о што је било г. Душану Пештанцу да поремеги тај пријатни утисак и онако слабе нам литературе? Има писаца у нас који би много више користили српској књижевности да баце перо у трње, него што дрљају којекаква трабуњања, па их уз то још и штампају и то на доста лијепој хартији и чистом штампом? За Бога, гдје вам је стид, гдје вам је срце? Разумијемо трошити хартију правећи од њих зачепке за боце и змајеве за дјецу, од тог имају бар појединци користи и уживања, ал арчећи је овако са оваким хуморескама — то не разумијемо. Ово се не може ни убрајати у какву литературу, ово је више ручни рад штампарских слагача господина Пуље у Земуну. Духовитости пишчеве ради, навешћемо неколико стихова из Шаљивијада. На примјер: Мираз ти огроман, Ој благо ономе — Који се допадне Скупом срцу твоме! Или: Жигицу ову прими, Што је палим ја; Па онда цигаро танка, Да те пушим ја! Или: Сваки папир жути Само један не, А тај што не жути Ах меница је! — А видите баш то је срећа! Пожути ли једном и ова трпељива хартија ваших хуморесака — бићемо и ми задовољни и српска књижевност срећна.

^ * У Биоградском Српском Народном Позоришту приказан је лијеп позоришни фрагменат Кнез од Семберије од Бранислава Ђ. Нушића. Комад је био од ванредног утиска на гледаоце и пожњео је потпуни успјех. Од истог писца као премијере даваће се још три комада: Обичан чоеек, Тако је морало бити и Љиљан и Оморика што су као најбоља проглагаена на расписаној утакмици од управе Срп. Краљ. Нар. Позоришта у Биограду. * Као што часопис НИЛка у свом 6. броју јавља прсведена је на чешки са српског — а не са хрватског, како поменути лист у забуни каже — прича Симе Матавуља: СлрзимантиЈа. Превео је Ј. Ј. Косћ. * У Априлској свесци Зеезде читамо у биљешци о дјелима, која су приспјела за овогодишњи позоришни конкурс: „С приватне стране дознадосмо да би се и слика из херцеговачког живота под насловом Покајница могла представљати, кад би је писац поправио. Ово је дјело написао СЋетозар Ћоровић ." Ми смо од г. Светозара Ћоровића умољени да извјестимо читалачку публику да он нчје аутор поменутог дјела. * У чешкој збирци попз^ларних љекарских расправа што излази у Прагу под уредништвом дра Ладислава преведена је из Киша са народ гпто их издаје Матица Српска у Новом Саду: Трудна Исена од дра М. Јовановића—Батута. * У 64 броју КагоЉпе Иоушу изишла је у словачком пријеводу Абуказемова цртица Наш господин Срета. * Др. Мих. В. Вујнћ: Е/сономско - политички погледи Николе Вида Гучетика. Ср. Карловци 1900. — О овом најновијем дјелу одличнога научењака српског „Славннскп! В-вкт." пише овако: У овој књизи др. Вујић упознаје нас са мало познатим, но интересним политичко-економским писцем XVI. вијека, — Србином из Дубровника, Н. Гучетићем. За неособено богатога политичко-економскога одјела у историји славенских литература личност и дјела Гучетићева престављају доста велики интерес. Гучетић већ томе обраћа нашу пажњу на се, што се јавља као један од првих политичко-економских писаца и у Европи уопште. Претходника је у њега врло мало: у XIII. вијеку Тома Аквински, у XIV. в. Орезлија, у XV. в. Тома Марус, у XVI. в. Жан Боден. Политичко-економске погледе Гучетићеве Др. Вујић је изложио исто онако мајстороки, као прије и погледе Крижанићеве.