Зора

Бр. VI.

3 0 Р А

Стр. 199

Тако твоја љубав бди тужна и мрачна У души, без клетве, ко мадона плачна: С руком на благослов и за зле пљачкаре! VI. Вече, мрак све гушћи. У мирисном зраку Љиљди лете, цвркћу кроза таму црну. Из шупљега храста и јејина прхну, Паде на крст торња што црни у мраку. Млад се рађа мјесец. У глухом врбаку И потоњи гласи умиру и трну, Златним својим плаштом ноћца се огрну И поче да шуми дугу успаванку.. Путник, стигох амо без мира и санка, Тражим моју драгу на мјесту састанка, Вјерно сам јој срце дон'о из далека! Ал' јејина прхну над мрачним звоником И у гробљу негдје она паде с криком: „Смрти, уђи амо, она на те чека!..." Јобан пучић. Запоснак једног сеоског бележнпка — Ј5ранковкнскк —

— Чула сам, господине, да ви пишете којекакве ствари по новинама па вас молим да будете добри да изнесете и ове лудорије мога мужа. Нека види сав свет какви сте ви мушки. — Благодарим вам, госпођо, на толиком ласкању. Али шта ћ>е после рећи ваш муж? Ово су љегове загшске, па зло и за мене и за вас ако дозна да смо... — Па ви онда изнесите само оно из последњег записника. То је најгоре. Молим вас изнесите, не брините, ја ћу одговарати. — Добро.

13. Марта, 1891. Мило ми је што отпочињем ову новз'' књигу мојих записника са бележењемједне пријатне новости; али зебем што отпочињем бележити баш тринајестог дана тако променљивог месеца као што је Март. — Дошла је нова учитељица. Бојим се, да не буде каквих малера. Бакалин МацесФелд био је данас код мене и саопштио ми је долазак учитељичин, описавши је као лепотицу првог реда, само што је, вели, сувише нежне природе, није досад била на доброј храни. Његовој жени није се допала. — Знам ја госпођу Сали, она хоће увек да важи као прва лепотица и најбогатија госпођа у селу; а у томе јој много вла-