Зора

Бр. У1П .-1Х.

3 О Р А

Стр. 297

цу можда није све гола фикција Његошева. Требало би видети шта је у Вијенцу измишљено а шта узето, тражити изворе овом спеву и поставити питање о оригиналности грађе у њему. То питање није до сада постављано у јавности.*) Ни једна од поменутих пет расправа није га, у ствари, поставила. Г. Решетар га је једини додирнуо, али је прошао поред њега, не слутећи да је могућно друго решење његово сем негативнога. Он је, наиме, поредио Његошево излагање догађаја са оним што Милаковићева историја иједна кроника писана руком самог владике Данила причају о овоме и нашао да је слагање њихово врло мало, готово никакво. Што се тиче лица у Вијенцу, он је нашао да се, сем владике и Мартиновића, само још Мандушић ван овога спева помиње, и то у Шћепану Малом, дакле опет у једном Његошевом делу. Ни за које друго лице из Вијенца није нашао да се ма где ван овог спева спомиње. Додао је само. и то ме мало буни и не знам колику важност да дам овој реченици, да је Његош „једноставно некијем типичнијем фигурама својега Горскога Вијенца надјенуо име лица што су живјели у доба владике Данила." Г. Решетар је од свију испитивача Горскога Вијенца био најближи овом питању, али га није ни поставио, ни расправљао. Пнтање је, међутим, важно и вредно расправе.

Шта није измишљено у Вијенцу? Има ли извесних лица у спеву која су, и иначе, ван њега, позната као историске личности, као народни јунаци, као имена о којима се у народу очувала успомена? Која су то лица? Нре свега, владика Данило.**) Затим, браћа Мартиновићи, који су, са владиком, *) Што се у Црној Гори махом зна да су понека лица из Вијенца познати јунаци народни, то није у јавност избијало, и за књижевност то је колико и да се не зна. **) Извори у којима су поменута лица из Виј е н ц а, назначени су у прилогу на крају ове расправе.

одиста главни јунаци Бадњега Вечера и којима и историја и народна песма приписују извршење овог догађаја, онако као што и Вијенац чини. Народна песма зна поименце за свих петоро: Батрића, Ивана, Марка, Томаша и Милоша (кроника Данилова зна само за „четири брата л безимено); у Вијенцу се само двоје, први и четврти, по имену помињу, али сви долазе владици на Божић после свршена покоља: „ми пет братах, пет Мартиновићах", вели војвода Батрић, најстарији међу њима. Затим, Вук Вориловић, она нема личност која се појављује у поменутој појави заједно с Мартиновићима и коју и коло пева као другара њихова и јунака догађаја у истој мери у којој и њих. Њега народна песма тако исто познаје као и њих и исту му улогу даје коју и Вијенац. Сва су ова лица, дакле, по историји или традицији позната као прави извршиоци Бадњега Вечера. Па онда, међу лицима Вијенца, народна песма и сувише добро познаје извесне народне јунаке који, и ако нису непосредно, као Мартиновићи, извршивали намеру владичину о покољу потурица, ипак су били сувременици владичини и слављени као јунаци његова времена. То су, најпре, Вук Мићуновић*) и Вук Мандушић који су у Црној Гори познати као у нас Синђелић и Хајдук Вељко; Мандушић је познат још и ван ње, као јунак који је, у друштву са Стојаном Јанковићем и Илијом Смиљанићем, ослобођавао сињски крај од Турака. Затим, сердар Јанко Ђурашковић са својим братом Богданом, и Вук Раслапчевић, сви троје јунаци боја на Цареву Лазу; војвода Дра*) Поредити оно што мнозина у Вијенцу, стих 392—394, говори: „Мићуновић и збори и твори, „Српкиња га још рађала није „Од Косова а ни пријед њега;" са оним што владика у једној народној песми (Вук, IV, 12) о Мићуновићу каже: „Оваквога сивога сокола „Још српкиња породила није „Од Косова, ни приђе Косова."