Зора

Стр. 272

3 0 Р А

Бр. VIII.—IX.

с^ут^н

С ч -' рце ми у груди лупа Саблазан беше овде, Да опет душу канџама чупа И ножем раскаљеним сломљене груди боде! Шта хоћеш, немани бедна? Чекаш да уста јаукну моја? Или си суза наврелих жедна, Век што их жртва сакрива твоја? Мрско ти, је ли, паклена грдо, На око сухо и срце тврдо ?

Дан из дан тако шапат ти чујем, Дан из дан канџе осећам љуте, Ал 1 заман звижде паклене кнуте, Коварни отров заман ме трује! Удри и смрви ! Паклена рука Спржиће кости ал' душу неће, Под тешким крстом крвавих мука Прогнаник своје челичи плеће. Залуд се надаш, Саблазни грдна, Ако је сухо а душа тврда.

Тражиш да патник уздахне љуто! Вапај је твоја најслађа храна Па када срце саломиш круто, То круто срце препуно рана; Кад сузно око засузи моје И чемер горки јаукне боно, А душа, као покојно звоно, Запроси смерно милости твоје, Да у њу саспеш мелеме своје, И част ми узмеш, и име моје ! ?

И онда, онда нрестаћеш је ли, Зариват' своје паклене нокте? И свет ће ми се клањати бели, И све ће бити што ми се прохте?! Предамном тад ће пузити смерно И они што ме пљуваше пређе, И још ми велиш: „ко псето верно Ширићу своје милости међе; Ал' само прими коварства путо Саломи понос и срце круто!"

Улцињ.

прагушин Ј. ХлијЋ.

Септидое

ЈЈазар ЈТоповић

11рви му се поглед оте на висећи кален- ши на почетку; носилац очекиваше опет дар, где му се учини да неко збија с њиме почетак, али је душа била неспособна и шалу, јер није могао да појми ни дан ни тело се ледило од страха и очајања а уброј. „Потпуна амнезија" мислио је лежећи морни капци покрише усплахирене очи. —• и гурећи се. —У души, која спаваше ил'ко- У ужасној душевној депресији стајаше поја треба да спава, да се одмара, у тој до нова отворено питање позива, способнокраја уморној души, тамној души родио сти, будућности, то ужасно питање са црсе један процес који се онако слаб свр- ним злослутним мислима што летаху као

п