Зора

Стр. 358

3 0 Р А

Бр. X.

сти на ум, како је свака пјесма слатко испричана чистим народним језиком. Па вам се онда као из далека причује онај мили жубор и шум леонинске риме, која је скоро сваку пјесму тако лијепо прошарала и дала јој нарочита звука и акцента. И за тијем лијеп народни говор који је Змај окитио својим — већином лијепим и складним — кованицама. Тако находимо глатоле: завечити (вече је завечило), задрхутати, изнедати, обрајдати, расестрити, славуљати; придјеве: бестурбан (главом), брчан (јунак), бродали (поток), вукали (бријег), ластав (птица), раскос; именице: аслија (— делија), бјеснадија, вечерје, грдовић, Добројство, јатник, једноперичанин, мојина, неблиз (из неблиза,) незнакуд (у незнакуд), одмориште, подвршје, поросица, притуга, промукло (до промукла), растук, троглавник (Арап), туд и овуд (тудом и овудом), цвиље, црквовање, шалајац. Књигу су ову издали српски матуранти „у спомен својег састанка и путовања по Србији од 28. јунијадо 15. јулија 1900. године а у почаст своме Чика Јови Змају", те је њезино издање далеко одвојило од оног недостојног издања, у којем угледаше свијета прве двије свеске Змајевих Снохпатица. Декесиље су Змајеве пјесме најновијега датума. У њима се најживописније огледа Змајев патриотизам, и ако је и лирика добро заступљена. Овдје нам се Змај приказује као пророк између три вјере, проповиједајући међусобну толеранцију и љубав. Ви овдје видите онога старог и познатог Змаја, који је увијек настојао, да зближи оно што се међусобно коси, да помири оно што је завађено, да збрати оно што се међусобно удаљава. Он исказује у кратким и сонантним пјесмицама своје мисли и назоре, како да се одаје поштовање заједничкој домовини. Није то политички викач, који би пошто по то све да предобијеу свој табор, негоје то частан патриота, који се издигао изнад обичне свакидашњице и управо очинским погледима размишља о свему, што је корисно по народ, корисно по заједницу. Као искусан старац он не страхује ни најмање од тога што нас привидно дијеле три вјере. Срећа ће домовине процвјетати, ако међу разновјерном браћом влада слога, ако се из сва три храма буде пред пријесто Вишњега уздизала само једна молитва — „само нек је једна љубав, само нек је један над."

Стихови у овој лијепој књизи теку глатко и природно, мисли се роје неусиљено, а то јој управо покрај племените тенденције даје нарочите дражи и чара. Ми смо увјерени да ће баш те особине њезине стећи много штовалаца и читалаца. Д то ова лијепа и укусно издата књижица у пуној мјери и заслужује. Јас^иез. Гусларева смрт од Змаја Јоиана Јопа ношћа у бугарском пријеводу. У књизи VII., свесци за сеп. 1900. бугарског литерарног часописа МисЂлг штампаоје неки непознати поета Змајеву красну баладу Гусларека смрт (стр. 434—-438.) Рекосмо ттампао је, да не употријебимо изразе: превео или препјевао, те да се тиме не огријешимо о светињу истине и о име Змајево. И ако је то тзоленг пр%тзо дђ отђ срЂбскил оригиналЂ ми ипакморамо да устанемо против таквих ђољннх пријеђодп, који по најприје сакате и унакажују сам оригинал, а друго, не дају публици, која ће га читати, естетског уживања. Није то доста рећи: по томе и томе пјеснику, па кљукати публику својим рођеним нелијепим стиховима: Нарочито то не ваља онда кад се тако поступа са лијепим производима пјесникова духа, као што је у овом случају учињено за Змајевом баладом. Она је у српском оригиналу бујна, силна, пуна акцента, пуна ефекта, препуна драматске радње, а у бугарском је препјеву или боље рећи компилацији тројином од свега тога изгубила. Они кратки, лапидарни, али једри и пуни садржине стихови развучени су и замијењени несадржајним, неслатким и нељупким. Хоћете ли који примјер: орпски: „Гусле! Гусле! — Рајо! Рајо! Проклети ајдуии! Зар да с' ваше име пева, Ви погорски вуци!"

„...Али гусле — српске гусле Лагати не знаду..." бугарски: „А чувамЂ п-всенв вс-вки денБ КакЂ готви слава траина На т-бз-б комити, род првзр-вн -Б ТвезЂ псета, зганг незнаина!"