Зора

Стр. 412

3 0 Р А

Бр. ХП.

осим те књиге, не остаде ништа друго, што би насојачини његова генија могло још више увјерити. Посмрчад су његова нашла као и Дијанин храм свога Херострата. По налогу декана Дагарина спалила је иза смрти пјесникове његова се-

стра све заостале његове умотворе, међу њима и једну трагедију. Чин, до душе, грозан, губитак ненакнадљив. Али и Рое%Гје су довољне, да му с потпуним правом даду заслужени идостојни епитетонтворца нове словеначке поезије. 2

м,

Заштата Генаја — Скма )\врамовкћ —

^еђу саопштењима учињеним на 21 конгресу Међународног кшикевног и умјетничког удруокења (I/ Абвос^аЂшп НМеганс е4 агЉНсјие 1п1;егпа1;1о11а1е), одржаном у Хајделбергу, од 10—13. септембра, истиче се нарочито једно које треба чути, и које се собом намеће као интересно са двоструког гледишта: знаности и куриозитета Ауктор С. X. Резсе, савјетник талијанске амбасаде у Паризу, најтоплије препоручује, да се рад Удружења, који је до сада посвећен протекцији права списатељских и умјетничких, прошири. Он би хтио да га склони, да оно узме у одбрану интелектуалне изумјетке, ма којега облика, па чак прије но што су се ове манифестације духа и произвеле! Теза је парадоксална, али је развијање њено по све интересно и оштроумно, те држим, да ће моћи забавити и читаоце наше миле Зоре. Који је циљ поставило себи Удружење међународно ? Да штити произподе духа и генија људског. Јесте. Заштитити све производе интелигенције, духа и уобразиље, који још нису добили законску протекцију, ма каква то била форма коју облачи манифестација мисли, ма какав био начин изабран сачинитељем, да испољи своју замисао и да је учини разумљивом.

Удружење је протектор, по праву рођења, свих оних који творе дјела својих интелектуалних способности, ма у којој грани људске дјелатности. Оно је тутор и старалац опредијељен за сваку интелектуалну својину, ма од куда она произлазила. На ово се даје одговорити, а можда је већ одговорено на другим конгресима, да су дјела зналаца, енжењера и проналазача уопште заштићена патентом, и да се она могу прије подвести под својину индустријску него ли умјетничку. Ово је одговор, али не и разлог, вели С. Резсе. Има, доиста, проналазака и открића патентованих који се корисно могу подврћи индустријској заштити; али, колико има других дјела знанствених и замисли генијалних, производа интелектуалнихуопште, пошто су то дјела духа, знање и уобразиље — идеје, једном ријечју — која не налазе никакве заштите пред законом? Колико је, пак, открића и изумјетака, медицинских, апотекарских или енжењерских, који не могу бити патентовани и заштићени никаквим законитим средством? Најгенијалнија идеја, најплоднији принцип у примЈени свих врста, природни закони најтежи да се открију и формулишу,

2 Прешернове су пјесме превођене скоро на све словенске језике, а исто тако и на њемачки и тали јански језик. У српској су литератури преведене ове његове пјесме: Струнам, Изгубљена хера, Турјашка Розамунда, Незаконска мајка, Морнар, а у најновије доба и Крст при Сапици.