Зора

52*

Бр. XII.

3 О Р А

Стр. 413

не могу се патентовати! А међу тим, ова открића и ови изумјеци служе најчешће за полазну тачку и основицу многобројним примјенама, које обогаћавају оне што дођу послије да их експлоатишу.... И да наведемо само неколико примјера, открића тако важних о употреби апотекарских производа, сулфата хинина за сузбијање грознице, између осталих и она, толико плодна у микробиологији, за која дугујемо захвалност генију Пастеровом, која су тако знатно и крјепко сачувала живот човјечји; открића природних закона или принципа механике, физике и хемије; открића која су чинила част људскоме духу — зар се она не налазе са свим лишена и најмање законске протекције? Овим, дакле, синовима лишеним наслијеђа, Удружење треба да пружи у помоћ обје своје руке, широко отворене, јер из зракова њихове интелигенције све вјештине црпе елементе који сачињавају њихову снагу и њихов успјех. Зар човјечанство не дугује врло често овим истражиоцима, махом опскурним и непознатим, највеће успјехе којима се сав свијет користи као стварима са свим простим и са свим природним, заборављајући, колики је збир интелигентних напора и упорна истрајна рада потребовао, да се отргну од природе њене тајне, и од науке њена сакривена блага у тајанственим лавиринтима. Зар се не догађа често да вјешти спекуланти експлоатишу једино у њихову корист, а на штету проналазача, генијалне изумјетке ових покретача и сијача идеја? И, докле први живе у раскошном изобиљу, задобивеном без великих напора, други су сведени на највећу биједу, и умиру често и незнани, након живота препуна свирепе и очајне борбе и љутих разочарања. Они се, доиста, налазе обезоружани против пљачке извјесних експлоататора туђих идеја, лишени ма какве заштите против њихових умијешних отимача.

Ту би, дакле, заштитна улога, интелектуална потпора Удружења нашла плодно поље да врши своју акцију, тражећи, да утврди равнотежу и да држи раван биланс у опорој борби за опстанком, чувајући ономе који открива или ствара, легитимно и потпуно уживање свога производа или свога открића, прокламујући морално и материјално право свакога творца за његову творевину или откриће, ма какво оно било. ТТТто нарочито одликује Удружење међународно књижевно и умјетничко од свих сличних Удружења која имају значај чисто трговински и индустријски то је, што је оно уписало у свој програм протекцију моралног права твораца. Оно је тиме учинило своју мисију много племенитијом и узвишенијом. И, проширујући свој садашњи дјелокруг, далеко од тога да умањи своју снагу, Удружење је појава, одговарајући на потпунији и савршенији начин погледима својих оснивача и аспирацијама свих оних који, не штедећи свог труда и старања, придолазе сваке године — а ово је већ двадесета — да му донесу потпору својих растурених снага. Може бити, примијетиће когод, да би требало промијенити назив Удружења, или га модификовати додајући му ријеч Знаности , и да би ова ријеч образовала подесно сједињење с ријечима књизкегзно и умјетничко. Да је значај знанствених дјела са свим друге природе од онога удјелима умјетничким и књижевним, и т. д. То су питања сасма излишна а аргументи од незнатне вриједности на која се побједоносно може одговорити: да се у називу Удружења, ријечи књиокевно умјетничко могу сматрати чисто као богаство израза, као понављање, с обзиром на то, да је књижевна вјештина само особени облик, само грана Вјештине уопште. Заиста, Вјештина је само ријеч, назив. Она је израз Мисли и оваплоћење Идеје. Полазећи с гледишта да стваралац једнога дјела, ма какво оно било, даје сво-