Зора

Бр. XII.

3 0 Р А

Стр. 417

другог некоме трећем. Ово треће крстио је именом Еапсу. Можда је Еапсу само плод његове маште, а можда и није. Тек ова су писма израз духа човјековог, који незадовољан бори се с оним што постоји. Декер потреса свачим, што носи биљег лажи. — Споменућемо још „Идеје", које у седам свезака изађоше. Тенденција им је иста као „Писмима".

Написао је још драму: Уогз(;е118сћоо1, која се и данас као најомиљенији комад даје с великим успјехом. Од 1870. живио је Декер у Њемачкој. Један поштовалац Декеров, који га је сам молио да га не прокаже, поклонио му је добарце у Ингелхајму. Умро је 1887. Тијело му би у Готи спаљено. М X

Француске спасатељаце — КаЉе Ј§сћ1гшасћег —

Само ће се о савременим француским списатељицама овдје говорити, па и не о свима јер је број њихов свакако велик, него о четири сестре у Аполону које су врло оригиналне личности у садашњој француској књижевности. Те су књижевнице: Оур, Јеаппе Магш, Бате1 Еевпеиг и Јеап ВегШегоу. Сгур — зове се у обичном животу контеса Млга1)еаи-Маг1;е1 и станује на пољу у Неји-у (Кеш11у) на усамљену мирну булевару: мален хотел, пристојно двориште с цвијећем, хладовит врт с акацијама и салон француски удешен с многим различитим столицама и сточићима. Ипак ово није обични правилни салон париске свјетске даме, који је Оур себи удесила. Из свих углова овог великог простора одсијева несташност слобода нехај ове рођене властелинке која је отишла међу књижевнике. Оур ме је додуше била на овај утисак приправила: писамце које ме је у аудијенцију позивало била је написала као држалом од метле рука истина малена, али енергична можда и насилничка. С љубичаста листа и куверте дизаше се бијел печат с грофовском круном и дрским натписом: Е1; ршз аргез? И тако ме нијееу задивиле чудне и смијешне ствари којима је Сгур окитила

своју собу за примање гостију: велики пси од фајанског порцулана на камину, плава корњача као подлога за ноге, мален Црнац који се кезио и носио умјетно цвијеће у кошару, смијешни скупови из Лафонтенових басана итд. Поврх свију ових чудних приједмета висили су тешки набори балдахина, и то како ми се чињаше мало аљкаво, около њих стајаху софе столице Преда мном стајаше домаћица у елегантној жутој љетној хаљини са старим накитом на врату и рукама и плавом на слијепим очима просиједом косом. Уз то лијепа рука са снажним притиском, брзи и живахни покрети, врло оштре мудре очи и хитро брбљање. Бијаше „1е реШ; Во1>" у особи. Оур се забавља повјерљиво шаљиво весело дјетињасто; она говори како пише, јер она пише како говори. Драматизована приповијетка, ћеретање у салону и за столом — то је њезина вјештина. И један разговор за њезиним столом, који је написала за један париски модни лист открио је књижевнички дар контесе Мартел. Од тога времена редовно писаше за паришке листове заједљиве разговоре и 1882 издаде малено ремек-дјело: Тге ре!л<; В о И ј , иза кога изађе читава поворка лијепо написаних савремених сатира. Вобје